Увод
Од оснивања Електронског факултета, најпре у оквиру Електронског одсека Техничког факултета у Нишу, базичним теоријским знањима посвећивана је велика пажња. Од 1. октобра 1960. године, почиње настава из математике, коју у почетном периоду изводе наставници и сарадници са Електротехничког факултета у Београду. Немерљив је допринос професора др Драгослава С. Митриновића са сарадницима др Добривојем Михаиловићем, др Ђорђем Карапанџићем, др Петром Васићем, др Радованом Јанићем, др Иваном Лацковићем, др Добрилом Тошићем и другима. Од јесени 1969. године формира се заједничка Катедра за математику Електронског факултета и Електротехничког факултета у Београду са проф. др Драгославом С. Митриновићем на челу. Под његовим руководством докторирало је 6 чланова нишког дела Катедре за математику и неки чланови других катедри. Тиме је било омогућено осамостаљивање Катедре за математику Електронског факултета у Нишу 1975. године.
Већ 1. новембра 1960. године први асистент Електронског одсека Техничког факултета у Нишу постао је Радосав Ж. Ђорђевић, који је касније био први шеф Катедре за математику, продекан, а потом декан Електронског факултета и проректор Универзитета у Нишу. Проф. др Радосав Ђорђевић је најзаслужнији за изградњу комфорне зграде Електронског факултета, чијим је почетним пројектом била предвиђена и тек завршена вишенаменска лабораторијска ламела. У сарадњи са проф. др Градимиром Миловановићем, проф. Ђорђевић је био покретач и први главни и одговорни уредник серије угледних научних часописа „Facta Universitatis“, који издаје Универзитет у Нишу.
Током наредне две деценије Катедри за математику придружили су се врсни наставници који су имали веома важну улогу у формирању многих генерација инжењера, истраживача и научних радника: др Љубомир Станковић, др Жарко Митровић, др Градимир Миловановић, др Миодраг Петковић, др Љубиша Коцић, др Игор Миловановић, др Милан Ковачевић, др Лидија Стефановић.
Дугогодишњи шеф Катедре, а затим и декан Електронског факултета, као и проректор и ректор Универзитета у Нишу, био је др Градимир В. Миловановић, редовни члан САНУ. Због својих свестраних математичких интересовања, великог броја научних публикација (преко 350 научних радова и поглавља у монографијама, 7 монографија), чланства у редакцијама еминентних математичких часописа и научним и стручним удружењима, он данас важи за веома утицајног светског математичара у областима Теорија апроксимација, Ортогонални полиноми и системи и Квадратурни процеси. Први је увео Нумеричку математику у наставу на Електронском факултету и својим научним и педагошким радом ширио интересовање за ову област у земљи и иностранству. Организовањем већег броја међународних научних скупова и гостовања познатих светских математичара допринео је да Катедра за математику Електронског факултета буде позната и призната и у међународним оквирима.
Међународно је препознатљива и нишка школа Интервалне математике, чији је оснивач и предводник проф. др Миодраг С. Петковић, дугогодишњи професор Електронског факултета. Осим Интервалне математике, он је један од водећих светских математичара у области Теорије итеративних процеса. На основу великог броја научних публикација (око 280 радова и поглавља у монографијама, 7 монографија) сврстан је међу 13 најпродуктивнијих српских научника у свим дисциплинама. Био је гостујући професор или предавач по позиву на бројним светским универзитетима и едитор је или члан едиторских одбора у више високо рангираних светских часописа. Под његовим руководством урађено је и одбрањено 8 докторских дисертација, међу којима су и дисертације три професора са наше Катедре. Осим улоге у образовању академских кадрова, врло су значајне његове активности у популаризацији математике и науке уопште.
Током свог рада на Катедри за математику професори др Љубиша Коцић, др Милан Ковачевић и др Лидија Стефановић су својим наставним, научним и стручним радом, писањем и објављивањем великог броја уџбеника остварили професионални утицај на бројне генерације студената. Својим особеним академским деловањем били су немерљива подршка млађим кадровима који су пристизали на Катедру.
Изучавање нових научних и наставних области на Катедри покренуо је и проф. др Игор Миловановић, који је са 27 година био најмлађи доктор математичких наука у бившој Југославији. У наставу је први увео атрактивне области Дискретна математика и Теорија графова, а у сарадњи са колегама са других катедри развијао научну дисциплину Паралелни рачунарски системи, потпуну новину на универзитетима у земљи. Има преко 300 објављених радова из наведених области, као и из Неједнакости, Реалних низова и редова, Теорије полинома, итд. Осим ангажовања у развоју кадрова Електронског факултета, професор др Игор Миловановић је дао велики допринос ширењу утицаја академске заједнице ван локалних оквира. Био је проректор Универзитета у Нишу и aктивни учесник при оснивању нових одсека на постојећим факултетима, нових факултета и универзитета у земљи, као што је Државни универзитет у Новом Пазару.
Од 1996. године се у саставу Катедре налази Меморијална соба Д. С. Митриновић, у највећој мери заслугом проф. др Радосава Ж. Ђорђевића. Меморијална соба садржи целокупну математичку библиотеку коју је породица Митриновић поклонила Електронском факултету после смрти професора Драгослава С. Митриновића, априла 1995. године. У њој се налази око две хиљаде библиографских јединица, углавном књига и часописа. Међу књигама има и врло ретких издања, а пратећа документација садржи велики број фотокопија радова, разврстаних према проблемима којима се баве, затим преписку професора Митриновића са виђеним математичарима из целог света и његове белешке од којих неке датирају из студентских дана. Катедра за математику је од стране Факултета задужена за обраду библиографске грађе, уређење и коришћење Меморијалне собе.
Данас Катедра за математику има 12 чланова, од чега 8 наставника и 4 сарадника. Наставници и сарадници у педагошком раду прате најбољу традицију својих претходника, али су и максимално посвећени процесу истраживања и имплементације савремених наставних техника и метода.
Предмети које изводе наставници и сарадници Катедре распоређени су на свим нивоима студија. Базичне теме из области линеарне алгебре и математичке анализе обрађене су кроз обавезне предмете Математика 1 и Математика 2 на првој и Математика 3 на другој години Основних академских студија. На вишим годинама Основних и на Мастер академским студијама постоји читав спектар изборних предмета, чији су садржаји прилагођени специфичностима усмерења у инжењерском образовању, а који обрађују разне теме из области дискретне математике, теорије графова, вероватноће и статистике, нумеричке математике, теорије оптимизација, интегралних трансформација, итд. На Докторским академским студијама Катедра за математику учествује у оквиру посебног изборног подручја Примењена математика са 13 изборних предмета.
Осим наставног, на Катедри је од оснивања негован интензиван научни рад. Број публикованих научних и стручних радова у овом шездесетогодишњем периоду није нажалост могуће прецизно утврдити. Према доступним подацима, објављено је око 1000 научних радова, 50 стручних радова, 100 уџбеника, 60 помоћних уџбеника, 20 монографија, 50 поглавља у монографијама и преко 70 публикација и радова усмерених на популаризацију математике. У последњих десет година актуелни чланови Катедре су аутори или коаутори преко 200 радова, од чега је преко 120 објављено у часописима са импакт фактором, 5 монографија, 8 поглавља у монографијама и 12 уџбеника. Дугогодишње учешће у научним пројектима подржаних од стране ресорног републичког министарства, као и више међународних пројеката, омогућило је или олакшало остваривање и презентовање значајних научних резултата. Области истраживања којима се тренутно баве чланови Катедре за математику су: теорија графова, конструкција и анализа ефикасних алгоритама за решавање нелинеарних једначина, специјалне функције и трансформације, паралелне алгоритамске структуре, фрактална анализа, оптимизациони методи у инжењерству, теорија оператора, итд.
Професори Катедре за математику су рецензенти реномираних страних и домаћих часописа (AMC, JCAM, AADM, NSJM, Facta Universitatis, итд.). Такође, многа важна научна и стручна удружења, као што су АМS, EMS, SIAM, ДМС, и још многа друга, за своје чланове имају наставнике и сараднике Катедре.
Јавно деловање чланова Катедре остваривано је од њеног формирања до данас између осталог и учешћем њених чланова на значајним универзитетским и државним функцијама. До сада je Катедра за математику Електронског факултета дала једног ректора и три проректора Универзитета у Нишу, два декана и три продекана Електронског факултета, а неки чланови су обављали значајне дужности на истакнутим и одговорним положајима високошколске и научне хијерархије Републике Србије. За свој рад многи од њих су награђивани угледним друштвеним признањима.
Осим у редовном наставном раду, наставници и сарадници Катедре пуно пажње посвећују додатном раду са посебно заинтересованим студентима. Резултати тог рада видљиви су, између осталог, кроз изузетно запажене успехе које су екипе студената Електронског факултета годинама постизали на такмичењима у знању из математике на популарним Електријадама. Осим математичке, у претходном периоду су били значајни и успеси наше шаховске екипе.
У свом будућем раду, чланови Катедре ће наставити са праћењем и развијањем постојећих математичких области и укључивањем неких нових, сагласно развоју модерне инжењерске технологије и рачунарске технике. Доминантни трендови односе се на повезивање различитих математичких дисциплина као што су: дискретна математика, теорија графова, вероватноћа и статистика, теорија оптимизација, теорија нели¬неарних опера¬тора, топологија, функционална анализа. Наставници и сарадници посвећени су унапређењу својих компетенција у области савремених наставних техника и учила, у области инструмената за евалуацију и самоевалуацију, у области предузетничких вештина у савременом пословном окружењу. Кроз нове наставне садржаје студенти ће се усмеравати ка стицању математичког знања и алата који се могу користити за анализу података, управљање ресурсима, процену пословних идеја, као и других вештина применљивих и ван домена струке. Развијаће се њихова способност да конкретизују идеје у дела, негују стратешко размишљање и формално извештавање. Рад на откривању и усмеравању потенцијала студената и њихово образовање које ће потпуно одговорити потребама и могућностима модерног технолошког, образовног и истраживачког окружења трајни је изазов наставника и сарадника Катедре за математику.
Већ 1. новембра 1960. године први асистент Електронског одсека Техничког факултета у Нишу постао је Радосав Ж. Ђорђевић, који је касније био први шеф Катедре за математику, продекан, а потом декан Електронског факултета и проректор Универзитета у Нишу. Проф. др Радосав Ђорђевић је најзаслужнији за изградњу комфорне зграде Електронског факултета, чијим је почетним пројектом била предвиђена и тек завршена вишенаменска лабораторијска ламела. У сарадњи са проф. др Градимиром Миловановићем, проф. Ђорђевић је био покретач и први главни и одговорни уредник серије угледних научних часописа „Facta Universitatis“, који издаје Универзитет у Нишу.
Током наредне две деценије Катедри за математику придружили су се врсни наставници који су имали веома важну улогу у формирању многих генерација инжењера, истраживача и научних радника: др Љубомир Станковић, др Жарко Митровић, др Градимир Миловановић, др Миодраг Петковић, др Љубиша Коцић, др Игор Миловановић, др Милан Ковачевић, др Лидија Стефановић.
Дугогодишњи шеф Катедре, а затим и декан Електронског факултета, као и проректор и ректор Универзитета у Нишу, био је др Градимир В. Миловановић, редовни члан САНУ. Због својих свестраних математичких интересовања, великог броја научних публикација (преко 350 научних радова и поглавља у монографијама, 7 монографија), чланства у редакцијама еминентних математичких часописа и научним и стручним удружењима, он данас важи за веома утицајног светског математичара у областима Теорија апроксимација, Ортогонални полиноми и системи и Квадратурни процеси. Први је увео Нумеричку математику у наставу на Електронском факултету и својим научним и педагошким радом ширио интересовање за ову област у земљи и иностранству. Организовањем већег броја међународних научних скупова и гостовања познатих светских математичара допринео је да Катедра за математику Електронског факултета буде позната и призната и у међународним оквирима.
Међународно је препознатљива и нишка школа Интервалне математике, чији је оснивач и предводник проф. др Миодраг С. Петковић, дугогодишњи професор Електронског факултета. Осим Интервалне математике, он је један од водећих светских математичара у области Теорије итеративних процеса. На основу великог броја научних публикација (око 280 радова и поглавља у монографијама, 7 монографија) сврстан је међу 13 најпродуктивнијих српских научника у свим дисциплинама. Био је гостујући професор или предавач по позиву на бројним светским универзитетима и едитор је или члан едиторских одбора у више високо рангираних светских часописа. Под његовим руководством урађено је и одбрањено 8 докторских дисертација, међу којима су и дисертације три професора са наше Катедре. Осим улоге у образовању академских кадрова, врло су значајне његове активности у популаризацији математике и науке уопште.
Током свог рада на Катедри за математику професори др Љубиша Коцић, др Милан Ковачевић и др Лидија Стефановић су својим наставним, научним и стручним радом, писањем и објављивањем великог броја уџбеника остварили професионални утицај на бројне генерације студената. Својим особеним академским деловањем били су немерљива подршка млађим кадровима који су пристизали на Катедру.
Изучавање нових научних и наставних области на Катедри покренуо је и проф. др Игор Миловановић, који је са 27 година био најмлађи доктор математичких наука у бившој Југославији. У наставу је први увео атрактивне области Дискретна математика и Теорија графова, а у сарадњи са колегама са других катедри развијао научну дисциплину Паралелни рачунарски системи, потпуну новину на универзитетима у земљи. Има преко 300 објављених радова из наведених области, као и из Неједнакости, Реалних низова и редова, Теорије полинома, итд. Осим ангажовања у развоју кадрова Електронског факултета, професор др Игор Миловановић је дао велики допринос ширењу утицаја академске заједнице ван локалних оквира. Био је проректор Универзитета у Нишу и aктивни учесник при оснивању нових одсека на постојећим факултетима, нових факултета и универзитета у земљи, као што је Државни универзитет у Новом Пазару.
Од 1996. године се у саставу Катедре налази Меморијална соба Д. С. Митриновић, у највећој мери заслугом проф. др Радосава Ж. Ђорђевића. Меморијална соба садржи целокупну математичку библиотеку коју је породица Митриновић поклонила Електронском факултету после смрти професора Драгослава С. Митриновића, априла 1995. године. У њој се налази око две хиљаде библиографских јединица, углавном књига и часописа. Међу књигама има и врло ретких издања, а пратећа документација садржи велики број фотокопија радова, разврстаних према проблемима којима се баве, затим преписку професора Митриновића са виђеним математичарима из целог света и његове белешке од којих неке датирају из студентских дана. Катедра за математику је од стране Факултета задужена за обраду библиографске грађе, уређење и коришћење Меморијалне собе.
Данас Катедра за математику има 12 чланова, од чега 8 наставника и 4 сарадника. Наставници и сарадници у педагошком раду прате најбољу традицију својих претходника, али су и максимално посвећени процесу истраживања и имплементације савремених наставних техника и метода.
Предмети које изводе наставници и сарадници Катедре распоређени су на свим нивоима студија. Базичне теме из области линеарне алгебре и математичке анализе обрађене су кроз обавезне предмете Математика 1 и Математика 2 на првој и Математика 3 на другој години Основних академских студија. На вишим годинама Основних и на Мастер академским студијама постоји читав спектар изборних предмета, чији су садржаји прилагођени специфичностима усмерења у инжењерском образовању, а који обрађују разне теме из области дискретне математике, теорије графова, вероватноће и статистике, нумеричке математике, теорије оптимизација, интегралних трансформација, итд. На Докторским академским студијама Катедра за математику учествује у оквиру посебног изборног подручја Примењена математика са 13 изборних предмета.
Осим наставног, на Катедри је од оснивања негован интензиван научни рад. Број публикованих научних и стручних радова у овом шездесетогодишњем периоду није нажалост могуће прецизно утврдити. Према доступним подацима, објављено је око 1000 научних радова, 50 стручних радова, 100 уџбеника, 60 помоћних уџбеника, 20 монографија, 50 поглавља у монографијама и преко 70 публикација и радова усмерених на популаризацију математике. У последњих десет година актуелни чланови Катедре су аутори или коаутори преко 200 радова, од чега је преко 120 објављено у часописима са импакт фактором, 5 монографија, 8 поглавља у монографијама и 12 уџбеника. Дугогодишње учешће у научним пројектима подржаних од стране ресорног републичког министарства, као и више међународних пројеката, омогућило је или олакшало остваривање и презентовање значајних научних резултата. Области истраживања којима се тренутно баве чланови Катедре за математику су: теорија графова, конструкција и анализа ефикасних алгоритама за решавање нелинеарних једначина, специјалне функције и трансформације, паралелне алгоритамске структуре, фрактална анализа, оптимизациони методи у инжењерству, теорија оператора, итд.
Професори Катедре за математику су рецензенти реномираних страних и домаћих часописа (AMC, JCAM, AADM, NSJM, Facta Universitatis, итд.). Такође, многа важна научна и стручна удружења, као што су АМS, EMS, SIAM, ДМС, и још многа друга, за своје чланове имају наставнике и сараднике Катедре.
Јавно деловање чланова Катедре остваривано је од њеног формирања до данас између осталог и учешћем њених чланова на значајним универзитетским и државним функцијама. До сада je Катедра за математику Електронског факултета дала једног ректора и три проректора Универзитета у Нишу, два декана и три продекана Електронског факултета, а неки чланови су обављали значајне дужности на истакнутим и одговорним положајима високошколске и научне хијерархије Републике Србије. За свој рад многи од њих су награђивани угледним друштвеним признањима.
Осим у редовном наставном раду, наставници и сарадници Катедре пуно пажње посвећују додатном раду са посебно заинтересованим студентима. Резултати тог рада видљиви су, између осталог, кроз изузетно запажене успехе које су екипе студената Електронског факултета годинама постизали на такмичењима у знању из математике на популарним Електријадама. Осим математичке, у претходном периоду су били значајни и успеси наше шаховске екипе.
У свом будућем раду, чланови Катедре ће наставити са праћењем и развијањем постојећих математичких области и укључивањем неких нових, сагласно развоју модерне инжењерске технологије и рачунарске технике. Доминантни трендови односе се на повезивање различитих математичких дисциплина као што су: дискретна математика, теорија графова, вероватноћа и статистика, теорија оптимизација, теорија нели¬неарних опера¬тора, топологија, функционална анализа. Наставници и сарадници посвећени су унапређењу својих компетенција у области савремених наставних техника и учила, у области инструмената за евалуацију и самоевалуацију, у области предузетничких вештина у савременом пословном окружењу. Кроз нове наставне садржаје студенти ће се усмеравати ка стицању математичког знања и алата који се могу користити за анализу података, управљање ресурсима, процену пословних идеја, као и других вештина применљивих и ван домена струке. Развијаће се њихова способност да конкретизују идеје у дела, негују стратешко размишљање и формално извештавање. Рад на откривању и усмеравању потенцијала студената и њихово образовање које ће потпуно одговорити потребама и могућностима модерног технолошког, образовног и истраживачког окружења трајни је изазов наставника и сарадника Катедре за математику.
Додатне информације
Данас је број математичких предмета повећан, у складу са специфичностима појединих студијских програма и модула, док је садржај знатно растерећен и ослобођен, пре свега, гломазне теоријске подлоге. На тај начин су формирани програми који прате савремени тренд разумљивости, оперативности и алгоритамске применљивости појединих математичких целина.
Учествовање у реализацији наставе
ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Катедра за Математику учествује у реализацији наставе на Основним академским студијама.
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Катедра за Математику учествује у реализацији наставе на Мастер академским студијама.
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Катедра за Математику је одговорна за реализацију наставе на изборном подручју Примењена математика.
Катедра за Математику учествује у реализацији наставе на Основним академским студијама.
МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Катедра за Математику учествује у реализацији наставе на Мастер академским студијама.
ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Катедра за Математику је одговорна за реализацију наставе на изборном подручју Примењена математика.
Шеф катедре
Шеф катедре за Математику изабрана за период од 01.07.2023. године до 30.06.2026. године је проф. др Слађана Маринковић.
Наставници и сарадници












Бивши чланови катедре
- Академик Градимир Миловановић, редовни професор, 1971-2008.
- Добривоје Михаиловић, редовни професор
- Радосав Ђорђевић, редовни професор, 1960-2000.
- Љубомир Станковић, редовни професор, 1962-1996.
- Миодраг Петковић, редовни професор, 1973-2015.
- Љубиша Коцић, редовни професор, 1976-2017.
- Милан Ковачевић, редовни професор,1979-2019.
- Лидија Стефановић, редовни професор, 1979-2018.
- Игор Миловановић, редовни професор,1980-2023.
- Петар Васић, ванредни професор, 1969-1980.
- Радован Јанић, ванредни професор, 1969-1977.
- Добрило Тошић, ванредни професор,1971-1974.
- Живадин Пантић, доцент, 1963-1969.
- Жарко Митровић, доцент, 1971-1978.
- Александар Цветковић, доцент, 2001-2008.
- Иван Лацковић, асистент, 1969-1971.
- Небојша Стојановић, асистент, 1983-2003.
- Милан Михаиловић, асистент, 1991-1997.
- Снежана Ранчић, асистент, 1999-2000
- Небојша Стојковић, асистент приправник, 1985-1986
- Љиља Илић, асистент приправник, 1988-1993.
- Мирослав Трајковић, асистент приправник, 1993-1995.
- Дејан Вранић, асистент приправник, 1996-2000.
- Наташа Станојевић, асистент приправник, 1996-2000.
- Предраг Милошевић, сарадник у настави, 2017-2019.