Почеци наставног и научноистраживачког рада на Катедри за теоријску електротехнику везани су  за почетак рада факултета у оквиру Електронског одсека Техничког факултета у Нишу. Један од чланова Матичне комисије за оснивање Електронског факултета у Нишу, академик др Јован Сурутка, тада ванредни професор Електротехничког факултета у Београду, предавао је предмет Основи електротехнике првој генерацији студената, уписаној 1960/61. по новом наставном програму, који је касније постао општеприхваћен и на другим факултетима у земљи, заједно са три књиге које су годинама чиниле основни уџбеник из овог предмета. Издавање уџбеничке литературе из овог предмета наставили су његови следбеници на Електронском факултету у Нишу. Проф. др Александар Воргучић објавио је 1965. године уџбеник Основи електротехнике - Збирка задатака I, 1966. године Основи електротехнике  - Лабораторијске вежбе, а у сарадњи са проф. др Драгутином Митићем 1970. године Збирку решених задатака из електротехнике. Проф. др Драгутин Митић објавио је Електротехника - Електростатика у облику методичке збирке задатака 1988. године, а касније и већи број уџбеника и помоћних уџбеника. Од 1960/61. проф. др Александар Воргучић и проф. др Радослав Хорват са Електротехничког факултета у Београду предавали су предмет Теорија електричних кола, чији је концепт предавања касније развила проф. др Радмила Петковић. Школске 1962/63. године проф. др Јован Сурутка започео је по новом концепту предавања из предмета Теоријска електромагнетика и објавио уџбеник Електромагнетика. Његов следбеник у тој области био је проф. др Драгутин Величковић, касније шеф Катедре за теоријску електротехнику (1985-2004). Монографија Методи за прорачун електростатичких поља проф. др Драгутина Величковића, као и уџбеник и збирке задатака из предмета Електромагнетика, представљају значајан допринос развоју ове области. Из неколико генерација сарадника на Катедри за теоријску електротехнику којима је проф. др Јован Сурутка био ментор, развили су се редовни професори, па и оснивачи нових катедри на Електронском факултету у Нишу, али и на другим факултетима у свету. Проф. др Предраг Ранчић радио је на оснивању Катедре за енергетику на Електронском факултету у Нишу. Проф. др Миодраг Гмитровић, проф. др Братислав Миловановић и проф. др Вера Марковић наставили су рад на Катедри за телекомуникације. Проф. др Мирјана Петровић и проф. др Зорица Пантић су сада на универзитетима у САД. Проф. др. Славољуб Алексић је шеф Катедре за теоријску електротехнику од 2005. Под менторством проф. др Драгутина Величковића одбрањено је више од тридесет докторских теза и велики број магистарских радова на факултетима у Нишу, Београду, Новом Саду, Чачку, Крагујевцу, Приштини, Бањалуци, Сарајеву, Подгорици и Скопљу, где многи његови некадашњи сарадници данас руководе наставним и научноистраживачким радом.

Први српски симпозијум из електростатике ПЕС основан је 1984. године, а од 1990. године прерастао је у Међународни симпозијум из електростатике. Од 2001. године одржава се сваке друге године као Међународна конференција из електромагнетике, у организацији Катедре за теоријску електротехнику, а у оквиру сарадње Електронског факултета у Нишу, Техничког факултета у Софији (Бугарска) и Техничког универзитета у Илменау (Немачка). Оснивач и председавајући Конференције ПЕС био је проф. др Драгутин Величковић (19842004). Од 2005. године председавајући Конференције ПЕС је др Весна Јавор. Јубиларна десета Конференција ПЕС биће одржана 2011. године.

Чланови Катедре за теоријску електротехнику учествовали су од 1999. до 2004. године у међународном пројекту Theoretical electrical engineering у оквиру Пакта за стабилност Југоисточне Европе, под покровитељством DAAD фондације, у заједници са Техничким универзитетом у Илменау (Немачка) и Техничким универзитетом у Софији (Бугарска), а од 2005. до 2007. године у међународном пројекту Electrical Engineering (EE). Од 2009. године чланови Катедре за теоријску електротехнику учесници су међународног пројекта ELISE - Универзитетске мреже за академску обуку у EE&IT у Југоисточној Европи универзитета из Немачке, Бугарске, Македоније, Хрватске, Румуније и Србије, под покровитељством DAAD фондације. У оквиру ових пројеката набављена је вредна опрема за научноистраживачки рад, обављени су успешни студијски боравци на Универзитету у Илменау у Немачкој и организоване су летње школе и PhD семинари у области примењене електромагнетике, оптимизационих и инверзних проблема у електротехници и биомедицинским истраживањима.

Захваљујући учешћу у европском пројекту COST (European Cooperation in Science and Technology) Action P18 The physics of lightning flash and its effects од 2005. до 2009. године и сарадњи са Техничким универзитетом у Минхену, инсталиране су две станице у оквиру европске мреже LINET, прва на Електронском факултету у Нишу и друга на Републичком хидрометеоролошком заводу Србије у Београду, чиме је Србија први пут укључена у неку међународну мрежу за детекцију атмосферских пражњења.

Чланови Катедре за теоријску електротехнику учествовали су у великом броју научноистраживачких и развојних пројеката, од којих је актуелни пројекат Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије у области енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије (НПЕЕ 18019) под називом Смањивање губитака и побољшање ефикасности у енергетским водовима обликовањем кабловских завршница и спојница.

ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Катедра за Теоријску електротехнику учествује у реализацији наставе на Основним академским студијама.

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Катедра за Теоријску електротехнику учествује у реализацији наставе на Мастер академским студијама.

ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Катедра за Теоријску електротехнику је одговорна за реализацију наставе на изборном подручју Теоријска електротехника.