Рачунарство

Увод

Катедра за рачунарство основана је 1969. године под називом Катедра за обраду информација. Први шеф катедре је и први декан Електронског факултета – проф. др Тихомир Алексић. Један од првих рачунара, IBM 1130, инсталиран је на Електронском факултету две године након оснивања, 1971, као део рачунског центра. Катедра 1974. године постаје Катедра за аутоматику и обраду података, да би 1978. године, после одвајања аутоматике, добила назив Катедра за обраду података. Од 1994. године Катедра добија данашњи назив – Катедра за рачунарство. Прва наставна лабораторија са PC рачунарима отворена је 1991. године, док је данас студентима на располагању преко 50 рачунара за реализацију наставних активности. 
Студије из области рачунарства и информатике на Универзитету у Нишу започеле су 1966/67. године, када је на Електронском одсеку Техничког факултета у Нишу формирано усмерење за дигиталне системе. Први предмети су били: Теорија и пројектовање дигиталних система, Теорија програмирања и Дигитална кола и брзе меморије, а први професори за ове предмете били су: проф. др Тихомир Алексић, проф. др Недељко Парезановић и проф. др Боривоје Јовановић. 
У оквиру образовне делатности Катедра организује и спроводи наставу на струковним, академским и докторским студијама. У току постојања Катедре стално су иновирани садржаји постојећих предмета, а неколико пута су вршене и промене планова и програма смера који је био у надлежности Катедре (некада Смер за рачунарску технику и информатику, сада Смер за рачунарство). 
Прва научноистраживачка лабораторија у оквиру Катедре основана је 1991. године, док данас постоји пет лабораторија које се баве истраживањем и развојем у области информационих технологија. 
Значајан утицај на развој Катедре имали су проф. др Тихомир Алексић, први шеф Катедре, први проректор Универзитета у Нишу (1969-1973.) и први декан Електронског факултета (1969-1973.) и дугогодишњи шеф Катедре проф. др Живко Тошић (од 1974. године до пензионисања 2002. године), који је био и продекан (од 1975. до 1977. године) и декан Факултета (од 2000. до пензионисања 2002.). Од 2002. до 2004. године шеф Катедре била је проф. др Милена Станковић, а од 2004. до 2010. проф. др Иван Милентијевић. Шеф Катедре од 2010. је проф. др Леонид Стоименов. Актуелни шеф Катедре је проф. др Милена Станковић. Функцију продекана вршила је и проф. др Снежана Николић (1984/1985.), док је проф. др Драган Јанковић, актуелни декан Електронског факултета у Нишу, био продекан за науку (2004 - 2012) и председник Савета Универзитета у Нишу (2009-2012). 
Први радови из области рачунарства објављивани су већ средином 60-их година прошлог века (Л. Ђорђевић, Ж. Тошић). Значајан допринос развоју области су и први пројекти из области рачунарства на којима су учествовали наставници факултета. Један од таквих пројеката је Микропроцесори у управљању и обради података, којим је руководио проф. др Т. Алексић. Поред конкретних резултата, резултат овог пројекта је и 28 научних радова из области рачунарства. 
За протеклих педесет година Катедра за рачунарство створила је и развила сопствени наставнички кадар, који данас чини 14 наставника и 18 сарадника (асистената, асистената приправника и сарадника у настави), од чега је 16 доктора наука и 12 магистара.
Наставници и сарадници Катедре објавили су велики број радова. У последњих пет година публиковано је 7 монографија, 17 поглавља у другим монографијама, преко 20 радова у врхунским међународним часописима, преко 30 радова у значајним међународним часописима, а велики број радова је презентован на научним скуповима међународног (150) и националног значаја (200), као и велики број техничких решења и један патент. Такође, у оквиру Катедре је издато 10 уџбеника и 15 помоћних уџбеника. 
Тренутно Катедра за рачунарство има пет активних пројеката које финансира Министарство за науку и технолошки развој и више пројеката сарадње с привредом. 
Катедра за рачунарство се стално развија и иновира своје активности у складу са актуелним променама у свету у домену едукације и истраживања. Последњих година значајна пажња посвећена је иновацији наставних планова и програма и њиховом усклађивању са Болоњским процесом, као и са међународно усвојеним стандардима, као што су препоруке IEEE и ACM у вези курикулума. Наредних година, након изласка првих генерација по промењеном начину студирања, Катедру очеукују даље промене и иновације у плановима и програмима, пре свега у начину извођења наставе, али и усклађивање са актуелним технологијама. Планиране су и промене у извођењу докторских студија и активније укључивање доктораната у актуелне пројекте Катедре.

У домену истраживања и развоја очекују се значајни резултати који ће усмерити даљи развој Катедре. Формиране две нове лабораторије 2009. године као последица успешних резултата у оквиру научноистраживачких пројеката. Очекује се формирање нових истраживачких лабораторија, пре свега од постојећих истраживачких група које остварују значајне резултате, као и запошљавање нових кадрова, захваљујући све већем броју истраживачких пројеката, али и пројеката сарадње с привредом.

Истраживања ће пре свега бити усмерена на актуелне трендове у области Web информационих система и мобилних система, уз примену Web и Јава оријентисане технологије. Део Катедре посветиће се развоју софтвера са филозофијом отвореног кода. Генерално, очекују се значајни резултати у области система заснованих на знању, гео-информационих система и система за управљање подацима и знањем. Очекују се конкретни резултати у облику пројеката и радова у више области, као што су: семантичка интеграција информација, онтологије, сензор wеб, локационо-засновани сервиси и свеприсутно рачунарство, виртуелна реалност, е-системи, системи за активно учење и колаборацију, социјалне мреже, семантички web, биоинформатика и сл.

План развоја Катедре обухвата и укључивање у активности будућег организовања истраживачких група у оквиру Иновационог центра и/или научнотехнолошких паркова. Планирана је интензивнија сарадња са привредом, како кроз нове пројекте и комерцијализацију развојних резултата, тако и кроз активно укључивање студената у њихову реализацију. Од великог значаја за даљи развој Катедре је укључивање у међународне пројекте, интензивирање сарадње са другим истраживачким групама и факултетима, као и размена студената, уз коришћење међународних фондова.

У наредном периоду планирано је унапређење односа са студентским парламентом, што би требало да допринесе повећању квалитета наставе и повећању могућности за размену и мобилност студената.

Предмети

Катедра изводи наставу на академским, струковним и докторским студијама.

Највећи број предмета је на академским студијама, у оквиру којих наставници Катедре организују наставу, пре свега, на Смеру за рачунарство, али и на другим смеровима Електронског факултета.

Укупан број обавезних и изборних предмета које реализују наставници Катедре на свим смеровима је преко 100, од Увода у рачунарство и Алгоритама и програмирања на првој години студија, који су обавезни за све смерове, до великог броја обавезних и изборних предмета из области рачунарства и информационих технологија.

Планови и програми предмета су усклађени са актуелним стандардима и одговарајућим предметима на светским универзитетима.

На струковним студијама Катедра изводи наставу на смеру Пословни информациони системи.

На докторским студијама Катедра је задужена за организацију и реализацију наставе у оквиру модула Рачунарство и информатика.

На првој години докторских студија Катедра нуди седам, a на другој години тринаест изборних предмета који покривају широк опсег знања из домена рачунарства и информационих технологија.

Предмети на основним студијама

  • Увод у рачунарство
  • Лабораторијски практикум - Увод у рачунарство
  • Алгоритми и програмирање
  • Лабораторијски практикум - Алгоритми и програмирање
  • Основе објектно оријентисаног програмирања
  • Рачунарска графика
  • Базе података
  • Објектно оријентисано програмирање
  • Рачунарски системи
  • Логичко пројектовање
  • Архитектура и организација рачунара
  • Структуре података
  • Програмски језици
  • Оперативни системи
  • Рачунарске мреже
  • Објектно оријентисано пројектовање
  • Веб програмирање
  • Основи анализе сигнала и система
  • Увод у теорију игара
  • Информациони системи
  • Софтверско инжењерство
  • Микрорачунарски системи
  • Дистрибуирани системи
  • Интеракција човек рачунар
  • Системи база података
  • Развој Веб апликација
  • Пројектовање и анализа алгоритама
  • Вештачка интелигенција
  • Паралелни системи
  • Пројектовање рачунарских мрежа
  • Пројектовање рачунарског хардвера
  • Методи и системи за обраду сигнала
  • Заштита информација
  • Напредне базе података
  • Архитектура и пројектовање софтвера
  • Претраживање информација
  • Технологије за подршку учењу
  • Програмски преводиоци
  • Мултимедијални системи
  • Мобилни системи и сервиси
  • Информационе технологије и системи
  • Сервисно-оријентисане архитектуре
  • Рачунарски вид
  • Складиштење података и откривање знања
  • Алгоритми логичких игара
  • Меморијски системи
  • Пројектовање и развој софтвера
  • Организација рачунарских система
  • Идентификација система
  • Увод у информационе системе

Предмети на мастер студијама

  • Организација и управљање пројектима
  • Увод у научно-истраживачки рад
  • Предузетништво и планирање у високим технологијама
  • Безбедност рачунарских мрежа
  • Администрација система
  • Пројектовање и имплементација сигурног софтвера
  • Дигитална форензика
  • Рачунарство у облаку
  • Виртуализација
  • Рачунарска психологија
  • Анализа мултимедијалних података
  • Семантички Веб
  • Електронско пословање
  • Командно-управљачки информациони системи
  • Архитектуре пословних информационих система
  • Интероперабилност и интеграција информација
  • Географски информациони системи
  • Медицински информациони системи
  • Напредне образовне технологије
  • Алгоритми и архитектуре специјализованих рачунарских система
  • VoIP мреже
  • Мобилно рачунарство
  • 3Д графички проточни системи
  • Напредно софтверско инжењерство
  • Интелигентни системи
  • Напредни оперативни системи
  • Инжењерство захтева
  • Рачунарска анимација
  • Технике и методе анализе података
  • Компјутерска симулација
  • Примена вишезначне логике у представљању и обради дискретних сигнала
  • Основне технике Веб мининг-а
  • Препознавање узорака
  • Напредне технике за обраду слике
  • Напредне Веб технологије
  • Медицинска информатика
  • Системи за управљање базама података
  • Управљање рачунарским ресурсима и сервисима
  • Системи високе поузданости
  • Криптографија
  • Блокчеин технологије
  • Интелигентни информациони системи
  • Системи за обраду и анализу велике количине података
  • Примена рачунарстава у области одбране и безбедности
  • Пословна интелигенција
  • Информационе технологије за развој система е-Управе
  • Рачунарство високих перформанси
  • Хетерогене методе за обраду дигиталних сигнала
  • Софт компјутинг
  • Рачунарска неуронаука
  • Свеприсутно рачунарство
  • Тестирање и квалитет софтвера
  • Системи виртуелне и проширене реалности
  • Процесирање природних језика
  • Спектралне методе
  • Фази логика
  • Напредне технике у 3Д моделирању и анимацији
  • Анализа социјалних мрежа
  • Мултимедијални комуникациони системи
  • Радарски системи и радиолокација
  • Пројектовање микрорачунарских мерних инструмената
  • Географски информациони системи

Предмети на докторским студијама

  • Методологије репрезентације и реализације будућих рачунарских технологија
  • Сигнали и системи
  • Напредне теме у пројектовању рачунарског хардвера
  • Напредне теме у софтверском инжењерству
  • Напредне теме у инжињерству података и знања
  • Напредне теме у дистрибуираним системима
  • Web mining и откривање информација
  • Напредни Интернет системи
  • Пројектовање и анализа паралелних алгоритама
  • Напредне теме из пројектовања система високе поузданости
  • Биоинформатика
  • Медицинска информатика
  • Примене спектралне логике у пројектовању дигиталних уређаја
  • Напредне теме у мобилном и свеприсутном рачунарству
  • Напредне теме у рачунарској графици
  • Напредне теме у интелигентним системима
  • Напредне теме у специјализованим информационим системима
  • Математичка теорија игара
  • Напредне теме у образовним технологијама
  • Напредне теме из меморијских система

Лабораторије

Лабораторија за рачунарску интелигенцију и информационе технологије
  • Назив: Лабораторија за рачунарску интелигенцију и информационе технологије
  • Адреса: Александра Медведева 14, L 323
  • Контакт особа: Др Милена Станковић, редовни професор
  • Укупан број запослених: 9 (истраживачи сарадници: 3, стипендисти: 4, спољни сарадници: 4)
  • Телефон: +381 18 532-534
  • Вебсајт: http://ciitlab.elfak.ni.ac.rs
    E-mail: milena.stankovic@elfak.ni.ac.rs

Актуелни наставници и сарадници

Основни подаци

Адреса: Александра Медведева 14, 18115 Ниш
Тел: +381 (18) 529-105
Факс: +381 (18) 588-399
e-mail: efinfo@elfak.ni.ac.rs
ПИБ: 100232259
Текући рачун: 840-1721666-89

Факултет на друштвеним мрежама

© Електронски факултет у Нишу. Универзитет у Нишу. Сва права задржана.