Рачунарство

Увод

Катедра за рачунарство основана је 1969. године под називом Катедра за обраду информација. Први шеф катедре је и први декан Електронског факултета – проф. др Тихомир Алексић. Један од првих рачунара, IBM 1130, инсталиран је на Електронском факултету две године након оснивања, 1971, као део рачунског центра. Катедра 1974. године постаје Катедра за аутоматику и обраду података, да би 1978. године, после одвајања аутоматике, добила назив Катедра за обраду података. Од 1994. године Катедра добија данашњи назив – Катедра за рачунарство. Прва наставна лабораторија са PC рачунарима отворена је 1991. године, док је данас студентима на располагању преко 50 рачунара за реализацију наставних активности. 
Студије из области рачунарства и информатике на Универзитету у Нишу започеле су 1966/67. године, када је на Електронском одсеку Техничког факултета у Нишу формирано усмерење за дигиталне системе. Први предмети су били: Теорија и пројектовање дигиталних система, Теорија програмирања и Дигитална кола и брзе меморије, а први професори за ове предмете били су: проф. др Тихомир Алексић, проф. др Недељко Парезановић и проф. др Боривоје Јовановић. 
У оквиру образовне делатности Катедра организује и спроводи наставу на струковним, академским и докторским студијама. У току постојања Катедре стално су иновирани садржаји постојећих предмета, а неколико пута су вршене и промене планова и програма смера који је био у надлежности Катедре (некада Смер за рачунарску технику и информатику, сада Смер за рачунарство). 
Прва научноистраживачка лабораторија у оквиру Катедре основана је 1991. године, док данас постоји пет лабораторија које се баве истраживањем и развојем у области информационих технологија. 
Значајан утицај на развој Катедре имали су проф. др Тихомир Алексић, први шеф Катедре, први проректор Универзитета у Нишу (1969-1973.) и први декан Електронског факултета (1969-1973.) и дугогодишњи шеф Катедре проф. др Живко Тошић (од 1974. године до пензионисања 2002. године), који је био и продекан (од 1975. до 1977. године) и декан Факултета (од 2000. до пензионисања 2002.). Од 2002. до 2004. године шеф Катедре била је проф. др Милена Станковић, а од 2004. до 2010. проф. др Иван Милентијевић. Шеф Катедре од 2010. је проф. др Леонид Стоименов. Актуелни шеф Катедре је проф. др Милена Станковић. Функцију продекана вршила је и проф. др Снежана Николић (1984/1985.), док је проф. др Драган Јанковић био декан факултета, као и продекан за науку (2004 - 2012) и председник Савета Универзитета у Нишу (2009-2012). 
Image
 
Први радови из области рачунарства објављивани су већ средином 60-их година прошлог века (Л. Ђорђевић, Ж. Тошић). Значајан допринос развоју области су и први пројекти из области рачунарства на којима су учествовали наставници факултета. Један од таквих пројеката је Микропроцесори у управљању и обради података, којим је руководио проф. др Т. Алексић. Поред конкретних резултата, резултат овог пројекта је и 28 научних радова из области рачунарства. 
За протеклих педесет година Катедра за рачунарство створила је и развила сопствени наставнички кадар, који данас чини 14 наставника и 18 сарадника (асистената, асистената приправника и сарадника у настави), од чега је 16 доктора наука и 12 магистара.
Наставници и сарадници Катедре објавили су велики број радова. У последњих пет година публиковано је 7 монографија, 17 поглавља у другим монографијама, преко 20 радова у врхунским међународним часописима, преко 30 радова у значајним међународним часописима, а велики број радова је презентован на научним скуповима међународног (150) и националног значаја (200), као и велики број техничких решења и један патент. Такође, у оквиру Катедре је издато 10 уџбеника и 15 помоћних уџбеника. 
Тренутно Катедра за рачунарство има пет активних пројеката које финансира Министарство за науку и технолошки развој и више пројеката сарадње с привредом. 
Катедра за рачунарство се стално развија и иновира своје активности у складу са актуелним променама у свету у домену едукације и истраживања. Последњих година значајна пажња посвећена је иновацији наставних планова и програма и њиховом усклађивању са Болоњским процесом, као и са међународно усвојеним стандардима, као што су препоруке IEEE и ACM у вези курикулума. Наредних година, након изласка првих генерација по промењеном начину студирања, Катедру очеукују даље промене и иновације у плановима и програмима, пре свега у начину извођења наставе, али и усклађивање са актуелним технологијама. Планиране су и промене у извођењу докторских студија и активније укључивање доктораната у актуелне пројекте Катедре.

У домену истраживања и развоја очекују се значајни резултати који ће усмерити даљи развој Катедре. Формиране две нове лабораторије 2009. године као последица успешних резултата у оквиру научноистраживачких пројеката. Очекује се формирање нових истраживачких лабораторија, пре свега од постојећих истраживачких група које остварују значајне резултате, као и запошљавање нових кадрова, захваљујући све већем броју истраживачких пројеката, али и пројеката сарадње с привредом.

Истраживања ће пре свега бити усмерена на актуелне трендове у области Web информационих система и мобилних система, уз примену Web и Јава оријентисане технологије. Део Катедре посветиће се развоју софтвера са филозофијом отвореног кода. Генерално, очекују се значајни резултати у области система заснованих на знању, гео-информационих система и система за управљање подацима и знањем. Очекују се конкретни резултати у облику пројеката и радова у више области, као што су: семантичка интеграција информација, онтологије, сензор wеб, локационо-засновани сервиси и свеприсутно рачунарство, виртуелна реалност, е-системи, системи за активно учење и колаборацију, социјалне мреже, семантички web, биоинформатика и сл.

План развоја Катедре обухвата и укључивање у активности будућег организовања истраживачких група у оквиру Иновационог центра и/или научнотехнолошких паркова. Планирана је интензивнија сарадња са привредом, како кроз нове пројекте и комерцијализацију развојних резултата, тако и кроз активно укључивање студената у њихову реализацију. Од великог значаја за даљи развој Катедре је укључивање у међународне пројекте, интензивирање сарадње са другим истраживачким групама и факултетима, као и размена студената, уз коришћење међународних фондова.

У наредном периоду планирано је унапређење односа са студентским парламентом, што би требало да допринесе повећању квалитета наставе и повећању могућности за размену и мобилност студената.

Учествовање у реализацији наставе

ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Катедра за Рачунарство је одговорна за реализацију наставе на модулу Рачунарство и информатика.

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Катедра за Рачунарство је одговорна за реализацију наставе на студијском програму Рачунарство и информатика.

ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Катедра за Рачунарство је одговорна за реализацију наставе на изборном подручју Рачунарство и информатика.
 

Лабораторије

Лабораторија за рачунарску графику и географске информационе системе
  • Назив: Лабораторија за рачунарску графику и географске информационе системе
  • Контакт особа: Др Леонид Стоименов, редовни професор
  • E-mail: leonid.stoimenov@elfak.ni.ac.rs

Шеф катедре

Шеф катедре за Раччунарство изабран за период од 04.09.2021. до 03.09.2024. је Проф. др Иван Милентијевић.

Наставници и сарадници

Лаборанти

Бивши чланови катедре

  • др Тихомир Алексић, редовни професор, 1969-1973, шеф Катедре 1969-1973, декан Факултета 1969-1973.
  • др Петар Мадић, ванредни професор, 1969-1972.
  • Др Живко Тошић, редовни професор, 1971-2002, шеф Катедре 1974-2002, продекан 1975-1977, декан 2000-2002.
  • др Снежана Николић, доцент, 1969-1985, продекан 1984-1985.
  • др Лазар Ђорђевић, редовни професор, 1969-2001.
  • др Слободанка Ј. Ђорђевић-Кајан, редовни професор, 1975-2010.
  • др Теуфик И. Токић, редовни професор, 1978-2018.
  • др Милена М. Станковић, редовни професор, 1979-2018, шеф Катедре 2016.-2018.
  • др Радомир С. Станковић, редовни професор, 1987-2017.
  • др Небојша Ж. Миленковић, ванредни професор, 1975-2012.
  • др Владимир В. Станковић, ванредни професор, 2000-2017.
  • др Антонија Митровић, доцент, 1987-1995.
  • мр Драган Милосављевић, асистент, 1987-1994.
  • мр Зоран Раденковић, асистент, 1988-1994.
  • мр Милован Никић, асистент, 1989-1997.
  • др Дејан Митровић, асистент, 1990-1995.
  • мр Ивана Бранковић, асистент приправник, 1993-1998.
  • мр Зоран Станић, асистент приправник, 1993-2000.
  • др Зоран Стојановић, асистент, 1995-2000.
  • др Милан Петковић, асистент, 1995-1999.
  • Соња Кецман, асистент приправник, 1995-1999.
  • мр Дејан Милосављевић, асистент, 1995-1999.
  • др Владимир Ж. Тошић, асистент приправник, 1998-2000.
  • мр Милан Д. Рајковић, асистент, 2004-2011.
  • др Душан Б. Гајић, асистент, 2011-2016.
  • дипл. инж. Душан З. Ђорђевић, асистент, 2017-2018.

Основни подаци

Адреса: Александра Медведева 14, 18106 Ниш
Тел: +381 (18) 529-105
Факс: +381 (18) 588-399
e-mail: efinfo@elfak.ni.ac.rs
ПИБ: 100232259
Текући рачун: 840-1721666-89

Факултет на друштвеним мрежама