Електроника и микросистеми

Мастер академске студије по акредитацији из 2019. године

Студијски програм ЕЛEКТРОНИКА И МИКРОСИСТЕМИ има за циљ специјализацију студената за области примене и пројектовања електронских компонената, кола и уређаја, и микросистема.

Припада мастер академским студијама у оквиру поља техничко-технолошких наука за стручну област електротехничко и рачунарско инжењерство.

Студент након завршеног студијског програма стиче диплому Мастер инжењер електротехнике и рачунарства уз додатак дипломе за Електронику и микросистеме.

Студенти стичу компетенције да пројектују, производе, тестирају и одржавају електронске компоненте, кола, уређаје и системе, као и неопходну софтверску логистику.

Услов за упис на овај студијски програм су завршене основне академске студије са најмање 240 ЕСПБ.

Настава на студијском програму ЕЛЕКТРОНИКА И МИКРОСИСТЕМИ организована је у оквиру 2 семестра (једне школске године) и реализује се кроз:

изборне предмете (пет у првом и два у другом семестру), дефинисане кроз два изборна блока, којима се проширују и профилишу знања студента из специфичних области у оквиру студијског програма;
студијско-истраживачки рад, који студент реализује у првом и Мастер рад – студијско-истраживачки рад, који студент реализује у другом семестру у сарадњи са наставницима који реализују наставу на студијском програму. При томе се студент упознаје са најновијим стручним и технолошким сазнањима, као и са елементима научно-истраживачког и стручног тимског рада;
стручну праксу, која се одвија у предузећима или истраживачким лабораторијама;
мастер рад, који студент ради у завршном семестру.

Током наставе студент се ангажује на реализацији већег броја семинарских радова и пројеката. При томе, наставници ангажовани на реализацији овог студијског програма упознају студента са елементима тимског и стручног рада, као и са начинима обраде и презентације добијених резултата.

Оптерећење студената по сваком предмету је изражено преко ЕСПБ бодова, поштујући препоруке из Болоњске декларације.

Да би завршио студијски програм, студент мора да оствари најмање 60 ЕСПБ.

Кроз изборне предмете студент остварује минимално 35 ЕСПБ, кроз студијско-истраживачки рад 7 ЕСПБ, кроз стручну праксу 3 ЕСПБ, а израдом и одбраном мастер рада 15 ЕСПБ.

Овим студијским програмом је испоштована препоручена структура заступљености појединих типова предмета на мастер академским студијама и то:

академско-општеобразовни – 2,86%,
теоријско-методолошки – 25,71%,
научно-стручни – 34,29% и
стручно-апликативни – 37,14%.

Наставним планом је утврђена листа обавезних и изборних предмета, као и редослед њиховог извођења.

Књига предмета Књига наставника Распоред предмета по семестрима

Мастер инжењер електротехнике и рачунарства

ЕСПБ

трајање студија (год.)

1. семестар

Изборни предмети - блок 1 (избор 25 ЕСПБ)

Назив предмета: Основе фотонапонске конверзије
Шифра предмета: 3MЕМ1А20
Број часова недељно:

предавања: 2
вежбе: 2
други облици наставе: 1
остали часови:

ЕСПБ: 5

Градиво:
Увод у обновљиве изворе енергије. Соларна енергија, соларно зрачење, спектар соларног зрачења, соларна константа, просечно соларно зрачење, директно, рефлектовано и дифузионо зрачење. Геометрија Сунце-Земља, релативно кретање и одређивање позиције Сунца у односу на дефинисану локацију. Зрачење црног тела, Планков закон, спектрална расподела екстратерестричног и зрачења на површини Земље. Особине полупроводника, кристална структура, енергетске зоне, динамика електрона и шупљина у кристалној структури, густине енергетских стања, концентрације електрона и шупљина. Апсорпција светлости, директни и индиректни полупроводници, коефицијент апсорпције светлости, рефлексија и рефлексиони губици. Апсорпција светлости у функцији енергије фотона, површинска стања и дефекти. Процеси рекомбинације, транспорт носилаца. Густине донора и акцептора, систем основних полупроводничких једначина. pn-спој, област просторног наелектрисања, област осиромашења, уграђени потенцијал, концентрације мањинских и већинских носилаца наелектрисања, инјекција носилаца, струјно-напонска карактеристика неосветљеног и осветљеног споја. Принцип рада соларне ћелије. Основна структура соларне ћелије. Брзине генерације и рекомбинације носилаца, струја мрака, струја генерисана под утицајем светлости, струјно-напонска карактеристика. Електрични параметри соларне ћелије, напон отвореног кола, струја кратког споја, максимална снага, фактор испуне, ефикасност. Утицај геометрије на карактеристике соларне ћелије, максимална термодинамичка ефикасност. Еквивалентно коло соларне ћелије. Практична ограничења ефикасности, губици струје кратког споја, напона отвореног кола, фактора испуне и ефикасности. Утицај температуре на карактеристике соларне ћелије, утицај паразитних отпорности. Спектрални одзив и квантна ефикасност. Мерење струјно-напонске карактеристике и ефикасности соларне ћелије. Оптимално пројектовање соларне ћелије базирано на минимизацији оптичких и рекомбинационих губитака. Симулација електричних карактеристика различитих врста соларних ћелија.

Спецификација предмета за књигу предмета

Назив предмета: Соларне технологије и компоненте
Шифра предмета: 3MЕМ1А21
Број часова недељно:

предавања: 2
вежбе: 2
други облици наставе: 1
остали часови:

ЕСПБ= 5

Градиво:
Упознавање са садржајем предмета. Добијање силицијума који се користи за производњу соларних ћелија. MG силицијум, SG полисилицијум и метода Czochralski добијања монокристалног (c-Si) силицијума. Процес добијања плочица силицијума из ингота. Врсте соларних ћелија: s-Si, mc-Si, танкослојне соларне ћелије, аморфни силицијум (a-Si), кадмијум телурид (Cd-Te) соларне ћелије, Cu(inGa)Se2 соларне ћелије, органске и полимерне соларне ћелије. Комерцијалне технологије производње соларних ћелија на силицијуму. Процес производње соларне ћелије. Структуре и производња високоефикасних соларних ћелија. Комерцијалне технологије производње танкослојних соларних ћелија. Предности и недостаци танкослојних соларних ћелија. Материјали који се користе у производњи, технике депозиције танких слојева. Поузданост карактеристика и цена производње. CdTe соларне ћелије и соларне ћелије на аморфном силицијуму (a-Si). Хетероспојне (HIT) и CIGS соларне ћелије. Напредне технологије производње соларних ћелија нове генерације. Електричне карактеристике соларних ћелија, струјно-напонска карактеристика. Електрични параметри (напон отвореног кола, струја кратког споја, максимална снага, фактор испуне, ефикасност), карактеризација соларне ћелије. Симулација технолошког низа за производњу и електричних карактеристика соларних ћелија. Соларне ћелије са концентраторима. Врсте концентратора, преглед CSP и CPV система, Frensel-ова сочива и рефлектори. Рад соларних ћелија у условима великог инцидентног зрачења. Производња фотонапонских модула. Везе соларних ћелија, процеси енкапсулације и ламинације. Електричне и оптичке особине модула. Ефекти локалног осенчења и формирање врућих тачака. Карактеризација фотонапонског модула. Врсте и компоненте фотонапонских система. Самостални, хибридни и мрежно-повезани системи. Инвертори (DC/DC, DC/AC), MPPT алгоритам, складиштење енергије, акумулатори. Каблови, конектори, мониторинг опрема. Пројектовање и оптимизација фотонапонских система.

Спецификација предмета за књигу предмета

Обавезан предмет

2. семестар

Изборни предмети - блок 2 (избор 10 ЕСПБ)

Обавезни предмети

Овде можете да погледате како су изгледале мастер академске студије на студијском програму Електроника и микросистеми по претходној акредитацији студијских програма: Акредитација из 2013 године.