Напомена: У току је миграција целокупног садржаја на нови сајт факултета. Уколико нисте у могућности да пронађете неку информацију овде, молимо покушајте на http://old.elfak.ni.ac.rs

Електроника

Увод

По оснивању Техничког факултета у Нишу наставу из области електронике изводили су хонорарни наставници, у највећем броју са Електротехничког факултета у Београду. Стварање сопстевних кадрова на Катедри за електронику започето је средином 60-их година прошлог века, када се на Одсеку за електронику Техничког факултета у Нишу радило и на осавремењавању наставних садржаја према тадашњим тенденцијама развоја Електронске индустрије у Нишу. Први стално запошљени на Катедри за електронику били су асистенти изабрани 1966. године из првих генерација дипломираних студената на Одсеку за електронику Техничког факултета у Нишу. Први стално запошљени наставник на Катедри, 1967. године, био је магистар Слободан Лазовић. Од тада се интезивирао научноистраживачки рад стално запошљених на Катедри за електронику, првенствено захваљујући несебичном ангажовању проф. др Бранка Раковића, редовног професора Електротехничког факултета у Београду.
Оснивањем Електронског факултета, место шефа Катедре за електронику од професора Раковића преузео је Слободан Лазовић. Као шеф Катедре пун допринос развоју дао је креирањем кадровске политике стварања сопствених кадрова. Он је као први доктор наука на Катедри био и руководилац првог научноистраживачког пројекта Аутоматизација рада у пројектовању телекомуникационих електричних кола. Реализацијом тог пројекта на Катедри за електронику објављена су 62 научна рада, од којих је велики број био у водећим светским научним часописима. Рад у водећем светском научном часопису био је и услов за одбрану докторске дисертације. Као ментор поставио га је професор Раковић. Високи критеријуми за научноистраживачки рад професора Раковића на Катедри за електронику позитивно су утицали и на развој кадрова на другим катедрама Електронског факултета. То је учинило да се Електронски факултет веома брзо афирмише у светским научноистраживачким круговима. Бројни радови из области пројектовања електричних телекомуникационих филтара учинили су Раковићеву школу пројектовања електричних телекомуникационих филтара препознатљивом и високо цењеном у свету. Професор Раковић је затим утицао да се на Катедри за електронику ради и у другим областима, као што су импулсна електроника,  линеарна електроника и тако даље. Одбрањеним докторским дисертацијама под његовим менторством, седамдесетих година XX века на Катедри за електронику формиран је сопствени наставнички и научноистраживачки кадар. Тиме је већ у другој половини седамдесетих година започет продор у новим научним областима: дигитална електроника, пројектовање електронских кола, микропроцесорска техника, радиотехника, обрада сигнала. Даљим кадровским јачањем Катедре за електронику од осамдесетих година ради се и у научним областима: пројектовање наменских микрорачунарских система, енергијска електроника, системи за рад у реалном времену, дигитална обрада сигнала, електронске комуникационе мреже, термовизија, RF електроника, пројектовање система на чипу, одрживо пројектовање, обновљиви извори енергије.  
Као што је Електронска индустрија у Нишу допринела стварању Електронског факултета у Нишу, наставници и сарадници Катедре за електронику дали су осамдесетих година велики допринос истраживачко-развојном раду у Електронској индустрији, а посебно у Истраживачко-развојном институту Електронске индустрије у Нишу.
Уз непрестано осавремењавање наставних садржаја према трендовима развоја електронике, велики изазов је унапређивање наставног процеса коришћењем мултимедијалне технологије, која прати захтеве савременог друштва. Катедра се стара да пружи базична знања из електронике свим студентима електротехнике. У оквиру студијског програма Електроника и микропроцесорска техника студентима свих нивоа пружа се могућност усмеравања према знањима која се односе на пројектовање и примену електронских кола, уређаја и система. 
Атрактивне су групе изборних предмета за области: пројектовање интегрисаних кола и система, микропроцесорска техника, пројектовање embedded система, мултимедијалне технологије, енергијскa електроникa, електроникa у медицини, дигиталнa обрадa сигнала.

Додатне информације

Предмети на основним студијама

  • Основи електронике
  • Техничка механика
  • Основи енергетске електронике
  • Системи за управљање и надзор у индустрији
  • Сигнали и системи
  • Архитектуре дигиталних система
  • Аутоелектроника
  • Пројектовање интегрисаних кола
  • Дигитална електроника
  • Аналогна електроника
  • Дигитална обрада сигнала
  • Микропроцесорски системи
  • ТВ системи
  • Архитектуре и алгоритми
  • Пројектовање електронских кола
  • Рачунарске мреже и интерфејси
  • РФ електроника
  • Пројектовање електронских система
  • Микропроцесорска техника
  • Дигитална обрада слике
  • Аналогна електронска кола
  • Обрада аудио сигнала
  • Објектно оријентисане технике пројектовања система
  • Дигитална интегрисана кола
  • Мултимедијални системи
  • Видео продукција
  • Микроконтролери
  • Пројектовање дигиталних интегрисаних кола
  • Анимација I
  • Технике конверзије
  • Системи за рад у реалном времену
  • Камера и монтажа
  • Системи за аквизицију података
  • Тестирање и дијагностика
  • Фотографија и графички дизајн
  • Медицинска електроника
  • Интернет и Веб технологије
  • Пројектовање дигиталних система
  • Мобилни електронски уређаји
  • Пројектовање аналогних интегрисаних кола
  • Пројектовање VLSI
  • Ембеддед системи
  • Анимација II
  • Обрада сигнала у музици
  • Термовизија
  • Креирање мултимедијалних садржаја
  • Гејминг
  • Бежичне рачунарске мреже и уређаји
  • Комуникациона кола и системи
  • Напредни микроконтролери
  • Оптимизационе технике
  • Ултразвучна техника
  • Вештачка интелигенција у инжењерству
  • Пројектовање за животну средину
  • Напредни виртуелни инструменти
  • Електронски системи за безбедност
  • Тестирање система
  • Медицински електронски системи
  • Микроконтролери и програмирање
  • Техника конверзије
  • Извори напона напајања

Предмети на мастер студијама

  • Експлоатација електроенергетских мрежа
  • Електронска кола за управљање претварачима
  • ДСП алгоритми и програмирање
  • Адаптивна обрада сигнала
  • Отворени оперативни системи
  • Карактерна анимација
  • РФ системи
  • Извори напона напајања
  • Пројектовање ембеддед система
  • Напредне микропроцесорске архитектуре
  • Пројектовање интегрисаних кола са мешовитим сигналима
  • СМАРТ ГРИД технологије
  • Моделовање елемената електронских кола и система
  • Термовизија
  • Визуелни дизајн
  • Обрада видео сигнала
  • Временско-фреквенцијска анализа сигнала
  • Оперативни системи за рад у реалном времену
  • Дистрибуирани ембедед системи
  • Пројектовање електронских уређаја
  • Симулација и оптимизација електронских кола
  • Систем на чипу
  • Дигитални сигнал контролери
  • Обрада биомедицинских сигнала
  • Ембедед системи
  • Дигитална обрада слике
  • Системи за управљање и надзор у индустрији

Предмети на докторским студијама

  • Дигитални системи
  • Енергетска електроника
  • Микропроцесорски системи: Напредне технике
  • Оптимизација и пројектовање аналогних кола
  • Процесирање дигиталних сигнала
  • Пројектовање електронских кола и система
  • Симулација и оптимизација електронских кола и система
  • Пренос података и умрежавање
  • Методе апроксимације
  • ДСП архитектуре и алгоритми
  • РФ интегрисана кола
  • Студијски истраживачки рад 1
  • Дигитална обрада аудио сигнала
  • Пројектовање CMOS интегрисаних кола са мешовитим сигналима и VF интегрисаних кола
  • Пројектовање дигиталних кола и система
  • Пројектовање ембедед система
  • Пројектовање система на чипу
  • Пројектовање система за рад у реалном времену
  • Системи за прикупљање и обраду података (ДАС)
  • Тестирање електронских кола
  • Савремена кола за побуду претварача
  • Реконфигурабилни системи
  • Синтеза филтара
  • Архитектуре РФ система
  • Компјутерска визија
  • Ултразвучна техника

Лабораторије

Лабораторија за пројектовање електронских кола - ЛЕДА
  • Назив: Лабораторија за пројектовање електронских кола - ЛЕДА
  • Адреса: Александра Медведева 14, 18000 Ниш, просторија 321-322
  • Контакт особа: Проф. др Предраг Петковић, редовни професор
  • Укупан број запослених и сарадника: 10
  • Телефон: 018 529 207
  • Вебсајт: leda.elfak.ni.ac.rs
  • и-мејл: predrag.petkovic@elfak.ni.ac.rs

Актуелни наставници и сарадници

Бранислав Д. Петровић
редовни професор
Др Бранислав Д. Петровић
Миона Андрејевић Стошовић
ванредни професор
Др Миона Андрејевић Стошовић
Стевица Цветковић
асистент са докторатом
Др Стевица Цветковић
Горан Николић
асистент
Мр Горан Николић
Властимир Павловић
редовни професор
Др Властимир Павловић
Татјана Николић
ванредни професор
Др Татјана Николић
Игор Јовановић
асистент са докторатом
Др Игор Јовановић
Игор Стојановић
асистент
дипл. инж. Игор Стојановић
Горан Љ. Ђорђевић
редовни професор
Др Горан Љ. Ђорђевић
Миљана Милић
доцент
Др Миљана Милић
Дејан Мирковић
асистент са докторатом
Др Дејан Мирковић
Никола Стојановић
наставник вештина
дипл. инж. Никола Стојановић
Горан Јовановић
редовни професор
Др Горан Јовановић
Горан Станчић
доцент
Др Горан Станчић
Борисав Јовановић
асистент са докторатом
Др Борисав Јовановић
Владан Костић
лаборант
Владан Костић
Драган Манчић
редовни професор
Др Драган Манчић
Марко Димитријевић
доцент
Др Марко Димитријевић
Срђан Ђорђевић
асистент
Др Срђан Ђорђевић
Саша Николић
редовни професор
Др Саша Николић
Сандра Ђошић
доцент
Др Сандра Ђошић
Милица Јовановић
асистент
Др Милица Јовановић

Основни подаци

Адреса: Александра Медведева 14, 18115 Ниш
Тел: +381 (18) 529-105
Факс: +381 (18) 588-399
e-mail: efinfo@elfak.ni.ac.rs
ПИБ: 100232259
Текући рачун: 840-1721666-89

Факултет на друштвеним мрежама

© Електронски факултет у Нишу. Универзитет у Нишу. Сва права задржана.