Напомена: У току је миграција целокупног садржаја на нови сајт факултета. Уколико нисте у могућности да пронађете неку информацију овде, молимо покушајте на http://old.elfak.ni.ac.rs

Рачунарство

Увод

Катедра за рачунарство основана је 1969. године под називом Катедра за обраду информација. Први шеф катедре је и први декан Електронског факултета – проф. др Тихомир Алексић. Један од првих рачунара, IBM 1130, инсталиран је на Електронском факултету две године након оснивања, 1971, као део рачунског центра. Катедра 1974. године постаје Катедра за аутоматику и обраду података, да би 1978. године, после одвајања аутоматике, добила назив Катедра за обраду података. Од 1994. године Катедра добија данашњи назив – Катедра за рачунарство. Прва наставна лабораторија са PC рачунарима отворена је 1991. године, док је данас студентима на располагању преко 50 рачунара за реализацију наставних активности. 
Студије из области рачунарства и информатике на Универзитету у Нишу започеле су 1966/67. године, када је на Електронском одсеку Техничког факултета у Нишу формирано усмерење за дигиталне системе. Први предмети су били: Теорија и пројектовање дигиталних система, Теорија програмирања и Дигитална кола и брзе меморије, а први професори за ове предмете били су: проф. др Тихомир Алексић, проф. др Недељко Парезановић и проф. др Боривоје Јовановић. 
У оквиру образовне делатности Катедра организује и спроводи наставу на струковним, академским и докторским студијама. У току постојања Катедре стално су иновирани садржаји постојећих предмета, а неколико пута су вршене и промене планова и програма смера који је био у надлежности Катедре (некада Смер за рачунарску технику и информатику, сада Смер за рачунарство). 
Прва научноистраживачка лабораторија у оквиру Катедре основана је 1991. године, док данас постоји пет лабораторија које се баве истраживањем и развојем у области информационих технологија. 
Значајан утицај на развој Катедре имали су проф. др Тихомир Алексић, први шеф Катедре, први проректор Универзитета у Нишу (1969-1973.) и први декан Електронског факултета (1969-1973.) и дугогодишњи шеф Катедре проф. др Живко Тошић (од 1974. године до пензионисања 2002. године), који је био и продекан (од 1975. до 1977. године) и декан Факултета (од 2000. до пензионисања 2002.). Од 2002. до 2004. године шеф Катедре била је проф. др Милена Станковић, а од 2004. до 2010. проф. др Иван Милентијевић. Шеф Катедре од 2010. је проф. др Леонид Стоименов. Актуелни шеф Катедре је проф. др Милена Станковић. Функцију продекана вршила је и проф. др Снежана Николић (1984/1985.), док је проф. др Драган Јанковић, актуелни декан Електронског факултета у Нишу, био продекан за науку (2004 - 2012) и председник Савета Универзитета у Нишу (2009-2012). 
Први радови из области рачунарства објављивани су већ средином 60-их година прошлог века (Л. Ђорђевић, Ж. Тошић). Значајан допринос развоју области су и први пројекти из области рачунарства на којима су учествовали наставници факултета. Један од таквих пројеката је Микропроцесори у управљању и обради података, којим је руководио проф. др Т. Алексић. Поред конкретних резултата, резултат овог пројекта је и 28 научних радова из области рачунарства. 
За протеклих педесет година Катедра за рачунарство створила је и развила сопствени наставнички кадар, који данас чини 14 наставника и 18 сарадника (асистената, асистената приправника и сарадника у настави), од чега је 16 доктора наука и 12 магистара.
Наставници и сарадници Катедре објавили су велики број радова. У последњих пет година публиковано је 7 монографија, 17 поглавља у другим монографијама, преко 20 радова у врхунским међународним часописима, преко 30 радова у значајним међународним часописима, а велики број радова је презентован на научним скуповима међународног (150) и националног значаја (200), као и велики број техничких решења и један патент. Такође, у оквиру Катедре је издато 10 уџбеника и 15 помоћних уџбеника. 
Тренутно Катедра за рачунарство има пет активних пројеката које финансира Министарство за науку и технолошки развој и више пројеката сарадње с привредом. 
Катедра за рачунарство се стално развија и иновира своје активности у складу са актуелним променама у свету у домену едукације и истраживања. Последњих година значајна пажња посвећена је иновацији наставних планова и програма и њиховом усклађивању са Болоњским процесом, као и са међународно усвојеним стандардима, као што су препоруке IEEE и ACM у вези курикулума. Наредних година, након изласка првих генерација по промењеном начину студирања, Катедру очеукују даље промене и иновације у плановима и програмима, пре свега у начину извођења наставе, али и усклађивање са актуелним технологијама. Планиране су и промене у извођењу докторских студија и активније укључивање доктораната у актуелне пројекте Катедре.

У домену истраживања и развоја очекују се значајни резултати који ће усмерити даљи развој Катедре. Формиране две нове лабораторије 2009. године као последица успешних резултата у оквиру научноистраживачких пројеката. Очекује се формирање нових истраживачких лабораторија, пре свега од постојећих истраживачких група које остварују значајне резултате, као и запошљавање нових кадрова, захваљујући све већем броју истраживачких пројеката, али и пројеката сарадње с привредом.

Истраживања ће пре свега бити усмерена на актуелне трендове у области Web информационих система и мобилних система, уз примену Web и Јава оријентисане технологије. Део Катедре посветиће се развоју софтвера са филозофијом отвореног кода. Генерално, очекују се значајни резултати у области система заснованих на знању, гео-информационих система и система за управљање подацима и знањем. Очекују се конкретни резултати у облику пројеката и радова у више области, као што су: семантичка интеграција информација, онтологије, сензор wеб, локационо-засновани сервиси и свеприсутно рачунарство, виртуелна реалност, е-системи, системи за активно учење и колаборацију, социјалне мреже, семантички web, биоинформатика и сл.

План развоја Катедре обухвата и укључивање у активности будућег организовања истраживачких група у оквиру Иновационог центра и/или научнотехнолошких паркова. Планирана је интензивнија сарадња са привредом, како кроз нове пројекте и комерцијализацију развојних резултата, тако и кроз активно укључивање студената у њихову реализацију. Од великог значаја за даљи развој Катедре је укључивање у међународне пројекте, интензивирање сарадње са другим истраживачким групама и факултетима, као и размена студената, уз коришћење међународних фондова.

У наредном периоду планирано је унапређење односа са студентским парламентом, што би требало да допринесе повећању квалитета наставе и повећању могућности за размену и мобилност студената.

Предмети

Катедра изводи наставу на академским, струковним и докторским студијама.

Највећи број предмета је на академским студијама, у оквиру којих наставници Катедре организују наставу, пре свега, на Смеру за рачунарство, али и на другим смеровима Електронског факултета.

Укупан број обавезних и изборних предмета које реализују наставници Катедре на свим смеровима је преко 100, од Увода у рачунарство и Алгоритама и програмирања на првој години студија, који су обавезни за све смерове, до великог броја обавезних и изборних предмета из области рачунарства и информационих технологија.

Планови и програми предмета су усклађени са актуелним стандардима и одговарајућим предметима на светским универзитетима.

На струковним студијама Катедра изводи наставу на смеру Пословни информациони системи.

На докторским студијама Катедра је задужена за организацију и реализацију наставе у оквиру модула Рачунарство и информатика.

На првој години докторских студија Катедра нуди седам, a на другој години тринаест изборних предмета који покривају широк опсег знања из домена рачунарства и информационих технологија.

Предмети на основним студијама

  • Увод у рачунарство
  • Лабораторијски практикум - Увод у рачунарство
  • Алгоритми и програмирање
  • Лабораторијски практикум - Алгоритми и програмирање
  • Основе објектно оријентисаног програмирања
  • Рачунарска графика
  • Базе података
  • Објектно оријентисано програмирање
  • Рачунарски системи
  • Логичко пројектовање
  • Архитектура и организација рачунара
  • Структуре података
  • Програмски језици
  • Оперативни системи
  • Рачунарске мреже
  • Објектно оријентисано пројектовање
  • Веб програмирање
  • Основи анализе сигнала и система
  • Увод у теорију игара
  • Информациони системи
  • Софтверско инжењерство
  • Микрорачунарски системи
  • Дистрибуирани системи
  • Интеракција човек рачунар
  • Системи база података
  • Развој Веб апликација
  • Пројектовање и анализа алгоритама
  • Вештачка интелигенција
  • Паралелни системи
  • Пројектовање рачунарских мрежа
  • Пројектовање рачунарског хардвера
  • Методи и системи за обраду сигнала
  • Заштита информација
  • Напредне базе података
  • Архитектура и пројектовање софтвера
  • Претраживање информација
  • Технологије за подршку учењу
  • Програмски преводиоци
  • Мултимедијални системи
  • Мобилни системи и сервиси
  • Информационе технологије и системи
  • Сервисно-оријентисане архитектуре
  • Рачунарски вид
  • Складиштење података и откривање знања
  • Алгоритми логичких игара
  • Меморијски системи
  • Пројектовање и развој софтвера
  • Организација рачунарских система
  • Идентификација система
  • Увод у информационе системе

Предмети на мастер студијама

  • Организација и управљање пројектима
  • Увод у научно-истраживачки рад
  • Предузетништво и планирање у високим технологијама
  • Безбедност рачунарских мрежа
  • Администрација система
  • Пројектовање и имплементација сигурног софтвера
  • Дигитална форензика
  • Рачунарство у облаку
  • Виртуализација
  • Рачунарска психологија
  • Анализа мултимедијалних података
  • Семантички Веб
  • Електронско пословање
  • Командно-управљачки информациони системи
  • Архитектуре пословних информационих система
  • Интероперабилност и интеграција информација
  • Географски информациони системи
  • Медицински информациони системи
  • Напредне образовне технологије
  • Алгоритми и архитектуре специјализованих рачунарских система
  • VoIP мреже
  • Мобилно рачунарство
  • 3Д графички проточни системи
  • Напредно софтверско инжењерство
  • Интелигентни системи
  • Напредни оперативни системи
  • Инжењерство захтева
  • Рачунарска анимација
  • Технике и методе анализе података
  • Компјутерска симулација
  • Примена вишезначне логике у представљању и обради дискретних сигнала
  • Основне технике Веб мининг-а
  • Препознавање узорака
  • Напредне технике за обраду слике
  • Напредне Веб технологије
  • Медицинска информатика
  • Системи за управљање базама података
  • Управљање рачунарским ресурсима и сервисима
  • Системи високе поузданости
  • Криптографија
  • Блокчеин технологије
  • Интелигентни информациони системи
  • Системи за обраду и анализу велике количине података
  • Примена рачунарстава у области одбране и безбедности
  • Пословна интелигенција
  • Информационе технологије за развој система е-Управе
  • Рачунарство високих перформанси
  • Хетерогене методе за обраду дигиталних сигнала
  • Софт компјутинг
  • Рачунарска неуронаука
  • Свеприсутно рачунарство
  • Тестирање и квалитет софтвера
  • Системи виртуелне и проширене реалности
  • Процесирање природних језика
  • Спектралне методе
  • Фази логика
  • Напредне технике у 3Д моделирању и анимацији
  • Анализа социјалних мрежа
  • Мултимедијални комуникациони системи
  • Радарски системи и радиолокација
  • Пројектовање микрорачунарских мерних инструмената
  • Географски информациони системи

Предмети на докторским студијама

  • Методологије репрезентације и реализације будућих рачунарских технологија
  • Сигнали и системи
  • Напредне теме у пројектовању рачунарског хардвера
  • Напредне теме у софтверском инжењерству
  • Напредне теме у инжињерству података и знања
  • Напредне теме у дистрибуираним системима
  • Web mining и откривање информација
  • Напредни Интернет системи
  • Пројектовање и анализа паралелних алгоритама
  • Напредне теме из пројектовања система високе поузданости
  • Биоинформатика
  • Медицинска информатика
  • Примене спектралне логике у пројектовању дигиталних уређаја
  • Напредне теме у мобилном и свеприсутном рачунарству
  • Напредне теме у рачунарској графици
  • Напредне теме у интелигентним системима
  • Напредне теме у специјализованим информационим системима
  • Математичка теорија игара
  • Напредне теме у образовним технологијама
  • Напредне теме из меморијских система

Лабораторије

Лабораторија за рачунарску интелигенцију и информационе технологије
  • Назив: Лабораторија за рачунарску интелигенцију и информационе технологије
  • Адреса: Александра Медведева 14, L 323
  • Контакт особа: Др Милена Станковић, редовни професор
  • Укупан број запослених: 9 (истраживачи сарадници: 3, стипендисти: 4, спољни сарадници: 4)
  • Телефон: +381 18 532-534
  • Вебсајт: http://ciitlab.elfak.ni.ac.rs
    E-mail: milena.stankovic@elfak.ni.ac.rs

Актуелни наставници и сарадници

Иван З. Милентијевић
редовни професор
Др Иван З. Милентијевић
Дејан Д. Ранчић
редовни професор
Др Дејан Д. Ранчић
Иван М. Петковић
ванредни професор
Др Иван М. Петковић
Милош Д. Богдановић
доцент
Др. Милош Д. Богдановић
Никола П. Давидовић
асистент
дипл. инж. Никола П. Давидовић
Милена Б. Фртунић-Глигоријевић
асистент
мастер инж. Милена Б. Фртунић-Глигоријевић
Иван С. Цветковић
лаборант
Иван С. Цветковић
Емина И. Миловановић
редовни професор
Др Емина И. Миловановић
Владан В. Вучковић
редовни професор
Др Владан В. Вучковић
Братислав Б. Предић
ванредни професор
Др Братислав Б. Предић
Александар М. Димитријевић
доцент
Др Александар М. Димитријевић
Владимир С. Симић
асистент
дипл. инж. Владимир С. Симић
Марија Т. Вељановски
асистент
дипл. инж. Марија Т. Вељановски
Драган С. Јанковић
редовни професор
Др Драган С. Јанковић
Сузана Р. Стојковић
ванредни професор
Др Сузана Р. Стојковић
Александар С. Станимировић
доцент
Др Александар С. Станимировић
Наташа Ж. Вељковић
асистент са докторатом
Др Наташа Ж. Вељковић
Александар М. Миленковић
асистент
дипл. инж. Александар М. Миленковић
 Александра И. Стојнев-Илић
асистент
мастер инж. Александра И. Стојнев-Илић
Милорад Б. Тошић
редовни професор
Др Милорад Б. Тошић
Наталија М. Стојановић
ванредни професор
Др Наталија М. Стојановић
Валентина М. Нејковић
доцент
Др Валентина М. Нејковић
Мартин Д. Јовановић
асистент
Др Мартин Д. Јовановић
Ивица М. Марковић
асистент
дипл. инж. Ивица М. Марковић
Ненад Н. Петровић
асистент
мастер инж. Ненад Н. Петровић
Леонид В. Стоименов
редовни професор
Др Леонид В. Стоименов
Владимир М. Ћирић
ванредни професор
Др Владимир М. Ћирић
Милош М. Радмановић
доцент
Др Милош М. Радмановић
Оливер М. Војиновић
асистент
Мр Оливер М. Војиновић
Игор Д. Антоловић
асистент
дипл. инж. Игор Д. Антоловић
Дарко М. Пуфловић
асистент
дипл. инж. Дарко М. Пуфловић
Драган Х. Стојановић
редовни професор
Др Драган Х. Стојановић
Александар Љ. Милосављевић
ванредни професор
Др Александар Љ. Милосављевић
Петар Ј. Рајковић
доцент
Др Петар Ј. Рајковић
Владан Т. Михајловић
асистент
Мр Владан Т. Михајловић
Александар Д. Вељановски
асистент
дипл. инж. Александар Д. Вељановски
Душан З.Ђорђевић
сарадник у настави
мастер инж. Душан З.Ђорђевић

Основни подаци

Адреса: Александра Медведева 14, 18115 Ниш
Тел: +381 (18) 529-105
Факс: +381 (18) 588-399
e-mail: efinfo@elfak.ni.ac.rs
ПИБ: 100232259
Текући рачун: 840-1721666-89

Факултет на друштвеним мрежама

© Електронски факултет у Нишу. Универзитет у Нишу. Сва права задржана.