На овој листи налазе се четири професора са нишког универзитета и то на позицијама 24, 31, 47 и 52.

Рангирање научника није ни мало једноставно јер зависи од много фактора који се не могу поредити (почев од области којoм се научник бави, броја часописа на листи за одређене области у којима су радови цитирани, броја коаутора на раду, реномеa часописа у којима се радови објављују, итд.) . Због тога је врло тешко направити ранг листе које су без мана, као што је, уосталом, случај са свим другим ранг листама укључујући и листе најбољих светских универзитета (Шангајска листа, Times Education листа, итд.). Ипак, чланови редакције научног магазина Нова Галаксија које је предводио главни уредник Станко Стоиљковић, уз помоћ експерата у области вредновања научних резултата (коју неки називају Наукометрија), више месеци су радили на листи 100 најистакнутијих српских научника који живе и раде у Србији користећи методологију засновану на скалираном (нормализованом) Хиршовом индексу. Ову методологију је последњих година развио Елсевир, највећи светски издавач научне литературе на свету. Подсећамо да Хирш индекс неког научника износи Хи ако он међу својим радовима има Хи радова од којих је сваки цитиран најмање Хи пута, што говори о квалитету укупног научног доприноса. Према томе, велики број цитата не игра велику улогу ако је већина радова слабо цитирана. Скалирани индекс еХ узима у обзир и области у којима истраживач ради и дефинисан је нормализационим индексом д којим се дели Хирш индекс, тј. еХ= Хи /д. На пример, Елсевирова комисија је извршила овакво пондерисање: д:=35 за рачунарске науке, д:=40 за математику, електротехничке науке, науку о материјалима, хемијско ижењерство, д:=40, 45 или 50 за физику зависно од области, д:=45 (физичка хемија), д:=50 (физика плазме, хемија), д:=55 (фармакологија), д:=60 (медицина), итд.
На овој листи налазе четири професора са нишког универзитета на позицијама 24, 31, 47 и 52, с напоменом да др Александар Илић, на позицији 15, доцент на ПМФ-у у Нишу у периоду 2008-2011, од 2011. године ради у САД у компанији Фејсбук (САД). Редакција часописа није рангирала научнике који имају један или више радова који су ретраковани (повучени) из часописа због плагијата (на основу података са сајтoва Retraction Watch и KOBSON).
У Табели која следи скраћенице означавају:
Прва колона (редни број), друга (име и презиме, институција), трећа ТЦ (збир цитата), четврта ХИ (Хиршов индекс), пета еХ (скалирани Хирш индекс), шеста С (редовни (Р) и дописни (Д) члан САНУ), седма (област истраживања).
Извор: Нова Галаксија
Извор: Нова Галаксија