Студијски програм Електротехника и рачунарство
На студијском програму ЕЛЕКТРОТЕХНИКА И РАЧУНАРСТВО, уз примену високо постављених стандарда квалитета наставе, образују се студенти за професију инжењера електротехнике и рачунарства у складу са потребама привреде, економије и друштва у целини.
По завршетку студија добија се звање инжењер електротехнике и рачунарства.Модули
Студије карактерише стицање општих инжењерских знања у оквиру прве године (два семестра), а од трећег семестра студенти могу да бирају уже области у оквиру 6 модула:
- Електроенергетика (ЕЕН);
- Електронске компоненте и микросистеми (ЕКМ);
- Електроника (ЕЛК) са подмодулима (од четвртог семестра): Електронска кола и ембедед системи (ЕКЕС) и Мултимедијалне технологије (EМТ);
- Рачунарство и информатика (РИИ);
- Комуникације и информационе технологије (КИТ) са подмодулима (од петог семестра): Комуникације и обрада информација (КИК) и Системско инжењерство и радио-комуникације (КСИ) и
- Управљање системима (УПС).
Настава
- обавезне предмете који обухватају неопходна темељна знања,
- изборне предмете, којима се проширују и профилишу знања студената из области значајних за поједини модул или подмодул,
- стручну праксу, кроз коју се студент упознаје са најновијим стручно-технолошким сазнањима и елементима практичног рада, и
- завршни рад, предвиђен у 8. семестру.
- предавања,
- вежбе и
- лабораторијске вежбе.
Оптерећење студената на курсевима исказује се преко ЕСПБ бодова. Структура студијског програма обезбеђује равномерно, просечно оптерећење по семестру од 30 ЕСПБ.
Да би завршио студијски програм, студент мора да оствари најмање 240 ЕСПБ.
Први семестар
Математика 1
Студијски програм: Електротехника и рачунарство
Врста и ниво студија: ОАС
Назив предмета: Математика 1
Шифра предмета:
Број ЕСПБ: 7
Статус предмета (обавезни/изборни): Обавезни
Услов: Нема
Наставници и сарадници
Наставник (за предавања): Џунић С. Јована, Ранчић З. Лидија, Маринковић Д. Слађана, Матејић М. Марјан
Наставник/сарадник (за вежбе): Станков Д. Стефан, Дамњановић Г. Иван, Станковић М. Хранислав, Рајковић П. Јован, Денић З. Анђа
Наставник/сарадник (за ДОН):
Циљ предмета
Циљ предмета је да студентима пружи чврсте математичке основе неопходне за разумевање и примену савремених метода у електротехници и рачунарству. Обухвата развој апстрактног мишљења, логичког и аналитичког размишљања и индуктивног и и дедуктивног начина закључивања. Акценат је на савладавању и уочавању предности рада са векторима и матрицама, што су кључни појмови за даље изучавање електронике, рачунарства и телекомуникација. Припрема студената за разумевање и савладавање напредних техника линеарне алгебре које ће се изучавати на вишим годинама.
Исход предмета
Након успешно савладаног градива, студент ће бити оспособљен да примењује обрађене концепте у формализацији и анализи математичких проблема. Разумеће и примењиваће комплексне бројеве и полиноме у алгебарским и геометријским задацима. Стећи ће знања за моделирање и анализу помоћу векторских простора, скаларног производа и метода ортогонализације. Биће способни да користи матрице и детерминанте у анализи линеарних пресликавања и решавању система линеарних једначина. Овладаће основама спектралне теорије матрица и аналитичке геометрије у 3Д простору.
Садржај предмета
Теоријска настава: Логика и скупови, релације, функције. Алгебарске структуре. Комплексни бројеви: алгебра, геометријска интерпретација, примена у геометрији равни. Алгебарски полиноми: дељивост, факторизација, интерполација. Векторски простори: линеарне комбинације, линеарна независност, база, димензија, координате. Скаларни производ, норма, углови и ортогоналност, ортонормирана база, Фуријеове координате, Грам-Шмитов поступак. Матрице: алгебра, врсте матрица, линеарна пресликавања, фундаментални простори, ранг и дефект. Системи линеарних једначина: критеријум решивости и алгоритми решења. Детерминанте: особине и примене. Спектрална теорија матрица: сопствене вредности и вектори, дијагонализација и примене. Аналитичка геометрија: операције са векторима, једначине равни и праве у простору.
Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истраживачки рад): У оквиру практичне наставе и рачунских вежби студенти активно примењују принципе и методе усвојене на предавањима кроз решавање конкретних задатака. Вежбе су осмишљене тако да омогуће боље разумевање теоријских појмова и развијање аналитичког мишљења кроз примену математике на реалне и апстрактне проблеме у геометрији, линеарној алгебри, електротехници и рачунарству. Вежбе подстичу самостално размишљање и припремају студенте за примену математичких алата у стручној и инжењерској пракси. Кроз решавање задатака и нумеричких примера активно примењују и увежбавају садржаје обрађене на предавањима. Посебан акценат је на векторском приступу и матричној нотацији. Студенти раде задатке из комплексних бројева и полинома са применама у геометрији, као и из линеарне алгебре (векторски простори, ортогонализација, скаларни производ, координате). У оквиру матричног рачуна увежбава се рад са матрицама и линеарним пресликавањима, решавање система једначина, ранг и детерминанте, као и спектрална анализа матрица. Додатно, на вежбама се решавају задаци из аналитичке геометрије у простору, чиме се теоријски појмови повезују са конкретним рачунским примерима.
Литература
- Милан А. Ковачевић, Градимир В. Миловановић, Радосав Ж. Ђорђевић, Математика 1, Свен, Ниш 2012.
- П. Миличић, М. Ушћумлић, Збирка задатака из више Математике I, Научна књига, Београд 1988.
- Gilbert Strang, Introduction to Linear Algebra, Wellesley-Cambridge Press, 2023.
- Јована Џунић, Скрипта уџбеника са збирком решених задатака из Математике 1, 2026. Отвори скрипту
Број часова активне наставе
| Врста наставе | Број часова недељно |
|---|---|
| Предавања | 3 |
| Вежбе | 3 |
| ДОН | 0 |
| Студијски истраживачки рад | 0 |
| Остали часови | 0 |
Методе извођења наставе
Предавања, рачунске вежбе, консултације.
Оцена знања
Максимални број поена: 100
| Предиспитне обавезе | Поена |
|---|---|
| Активност у току предавања | — |
| Практична настава | — |
| Колоквијуми | 40 |
| Семинари | — |
| Завршни испит | Поена |
|---|---|
| Писмени испит | 40 |
| Усмени испит | 20 |
Основи електротехнике 1
Студијски програм: Електротехника и рачунарство
Врста и ниво студија: ОАС
Назив предмета: Основи електротехнике 1
Шифра предмета:
Број ЕСПБ: 7
Статус предмета (обавезни/изборни): Обавезни
Услов: Нема
Наставници и сарадници
Наставник (за предавања): Раичевић Б. Небојша, Цветковић Н. Ненад, Перић Т. Мирјана, Вучковић Н. Ана, Живаљевић У. Драгана
Наставник/сарадник (за вежбе): Перић Т. Мирјана, Вучковић Н. Ана, Живаљевић У. Драгана, Јовановић Б. Дејан, Вукић Б. Драгана, Ивковић В. Наталија, Јовановић Н. Исидора
Наставник/сарадник (за ДОН):
Циљ предмета
Циљ предмета је развијање разумевања основних физичких закона електростатике и кинетике временски сталних електричних струја, као и оспособљавање студената за њихову примену у анализи и решавању основних електротехничких проблема.
Исход предмета
По успешно завршеном предмету студент је оспособљен да анализира и решава основне проблеме из области електростатике и временски сталних електричних струја. Студент је у стању да израчуна капацитивност једноставних хомогених и симетричних структура, анализира и решава основна и сложенија електрична кола једносмерних струја, израчуна струје, напоне и снаге у колима, као и да процени услове рада елемената у циљу заштите од преоптерећења.
Садржај предмета
Теоријска настава: Електростатика (Расподела наелектрисања. Кулонов закон. Вектор јачине електричног поља. Електрични потенцијал и напон. Гаусов закон. Проводници. Капацитивност и кондензатори. Везивање кондензатора. Диелектрици. Гранични услови. Енергија електричног поља). Електрична кола сталних струја (Вектор густине струје и јачина струје. Омов закон и отпорници. Џулов закон. Електрични генератори. Кирхофови закони. Услов преноса максималне снаге. Решавање кола применом Кирхофових закона; Метод потенцијала чворова; Метод контурних струја. Тевененова и Нортонова теорема. Теорема суперпозиције. Теорема о компензацији. Теорема реципроцитета. Електрична кола са кондензаторима).
Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истраживачки рад): Примена Кулоновог и Гаусовог закона. Одређивање електричног поља, потенцијала и напона. Капацитивност и везивање кондензатора. Енергија електричног поља. Омов закон. Кирхофови закони. Методи за решавање електричних кола - Директна примена Кирхофових закона, метод потенцијала чворова и метод контурних струја. Тевененова, Нортонова и теорема суперпозиције. Услов максималног преноса снаге. Анализа кола са отпорницима и кондензаторима.
Литература
- Драгутин Н. Митић, Електротехника 1, Ниш: Петограф, 2007.
- Драгутин Н. Митић, Електротехника 1 у облику методичке збирке задатака, Ниш: Петограф, 2007.
- Н. Раичевић, З. Цветковић, А. Вучковић, М. Перић, Д. Живаљевић, Б. Николић, Збирка решених задатака из Основа електротехнике 1, Едиција: Помоћни уџбеници, Ниш: Електронски факултет, 2021.
- С. Алексић, З. Цветковић и сарадници, Збирка решених испитних задатака из Основа електротехнике, 2002/2004, Ниш: Електронски факултет, 2006.
Број часова активне наставе
| Врста наставе | Број часова недељно |
|---|---|
| Предавања | 3 |
| Вежбе | 3 |
| ДОН | 0 |
| Студијски истраживачки рад | 0 |
| Остали часови | 0 |
Методе извођења наставе
Предавања, аудитивне вежбе, домаћи задаци, консултације.
Оцена знања
Максимални број поена: 100
| Предиспитне обавезе | Поена |
|---|---|
| Активност у току предавања | 10 |
| Практична настава | — |
| Колоквијуми | 40 |
| Семинари | — |
| Завршни испит | Поена |
|---|---|
| Писмени испит | 20 |
| Усмени испит | 30 |
Физика
Студијски програм: Електротехника и рачунарство
Врста и ниво студија: ОАС
Назив предмета: Физика
Шифра предмета:
Број ЕСПБ: 6
Статус предмета (обавезни/изборни): Обавезни
Услов: Нема
Наставници и сарадници
Наставник (за предавања): Ристић С. Горан, Живановић Н. Емилија
Наставник/сарадник (за вежбе): Марјановић Б. Милош, Митровић И. Никола, Стојановић Д. Милан, Вељковић З. Сандра
Наставник/сарадник (за ДОН): Стојковић С. Александра, Врачар Златковић М. Јана, Бранковић Љ. Неда, Стојановић Д. Милан, Митровић И. Никола, Вељковић З. Сандра
Циљ предмета
Упознавање студената са основним физичким принципима и законитостима ради дефинисања базе знања за праћење и савладавање градива у оквиру курсева на вишим годинама студија.
Исход предмета
Стечена знања која омогућавају успешно решавање и разумевање конкретних практичних проблема.
Садржај предмета
Теоријска настава: Теоријска настава ће се одвијати кроз предавања у оквиру следећих области: Основне величине и мерне јединице. Кинематика, динамика и статика материјалне тачке и чврстог тела. Еластичност. Механика флуида. Топлота и температура. Основи термодинамике. Механичке осцилације. Механички таласи. Фотометрија. Геометријска оптика. Таласна оптика. Квантна оптика. Основи атомске физике. Основи нуклеарне физике.
Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истраживачки рад): Практична настава ће се одвијати кроз рачунске и лабораторијске вежбе. И рачунске вежбе (решавањем конкретних рачунских задатака) и лабораторијске вежбе ће омогућити студентима да успешно савладају области које ће се обрађивати у оквиру овог предмета.
Литература
- М. Пејовић, Општа физика, Електронски факултет Ниш, 2006.
- М. Пејовић, С. Голубовић, Г. Ристић, А. Јакшић, Општи курс физике – Збирка решених задатака, Електронски факултет Ниш, 2003.
- М. Вучић, Основна мерења у физици, Научна књига Београд, 1990.
Број часова активне наставе
| Врста наставе | Број часова недељно |
|---|---|
| Предавања | 2 |
| Вежбе | 2 |
| ДОН | 1 |
| Студијски истраживачки рад | 0 |
| Остали часови | 0 |
Методе извођења наставе
Предавања, рачунске и лабораторијске вежбе, консултације.
Оцена знања
Максимални број поена: 100
| Предиспитне обавезе | Поена |
|---|---|
| Активност у току предавања | — |
| Практична настава | — |
| Колоквијуми | 40 |
| Семинари | — |
| Завршни испит | Поена |
|---|---|
| Писмени испит | 30 |
| Усмени испит | 30 |
Увод у рачунарство
Студијски програм: Електротехника и рачунарство
Врста и ниво студија: ОАС
Назив предмета: Увод у рачунарство
Шифра предмета:
Број ЕСПБ: 6
Статус предмета (обавезни/изборни): Обавезни
Услов: Нема
Наставници и сарадници
Наставник (за предавања): Стојановић М. Наталија, Предић Б. Братислав, Нејковић М. Валентина
Наставник/сарадник (за вежбе): Јовановић Д. Мартин, Давидовић П. Никола, Вељановски Т. Марија, Ћојбашић Ж. Емилија
Наставник/сарадник (за ДОН): Јовановић Д. Мартин, Ђорђевић Д. Никола, Вељановски Т. Марија, Чикић Д. Ђорђе, Ђорђевић И. Анђелија
Циљ предмета
Овладавање знањем основних концепата и принципа рачунарства у складу са препорукама IEEE/ACM Computing Curricula
Исход предмета
По успешно завршеном предмету студент стиче теоријска и практична знања о принципима и методама функционисања рачунара: хардвера и софтвера. Способан је да користи и примењује различите бројне системе, представља бројеве у рачунару и изводи основне операције над њима. Студент разуме начине представљања нумеричких, текстуалних, аудио и видео података у рачунару, као и ограничења и проблеме који се јављају приликом њиховог складиштења и обраде. Овладава методама анализе и синтезе комбинационих прекидачких мрежа, минимизације прекидачких функција и примењује теорију аутомата у анализи, синтези и реализацији секвенцијалних прекидачких мрежа. Способан је да објасни структуру и принцип рада основних компоненти рачунарског система, укључујући процесор, меморију и улазно-излазне уређаје и да разуме основне принципе машинског програмирања и извршавања инструкција у процесору. Студент разуме основне функције оперативних система, основне принципе рачунарских мрежа, Интернета, Web технологија и рачунарске безбедности и креира једноставне Web презентације. Такође, студент је оспособљен за примену софтверских алата за симулацију рада рачунарских компоненти и за решавање основних практичних проблема из области рачунарства применом стечених теоријских и практичних знања.
Садржај предмета
Теоријска настава: Историјски развој рачунарства. Бројни системи. Представљање података у рачунару. Булова алгебра. Прекидачке функције. Начини за представљање прекидачких функција. Прекидачке мреже. Синтеза комбинационих мрежа. Стандардни комбинациони модули. Секвенцијалне прекидачке мреже. Архитектура рачунара. Структура процесора и машинско програмирање. Софтвер рачунара. Рачунарске мреже. Интернет и Web. Рачунарска безбедност. Програмски језици и развој софтвера.
Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истраживачки рад): Превођење бројева из једног бројног система у други (2,8,10,16). Извођење операција у различитим бројним системима (2,8,16). Представљање целих бројева. Сабирање и одузимање у ПК и НК. Представљање реалних бројева у формату са фиксном и покретном запетом. БЦД кодови и БЦД аритметика. Представљање прекидачких функција. Минимизација прекидачких функција. Синтеза комбинационих мрежа. Синтеза карактеристичних система прекидачких функција: декодера, сабирача, мултиплексера, седмосегментног дисплеја, бројача. Представљање коначних аутомата (графовима, таблицама прелаза/излаза и матрицама прве врсте). Реализација аутомата прекидачким функцијама. Путеви у аутомату. Стицање практичних знања о компонентама рачунарског система, њиховим функцијама и принципима рада централног процесора кроз симулацију. Упознавање са функцијама оперативног система, овладавање коришћењем основног мрежног софтвера и креирање Web презентација.
Литература
- С. Стојковић, Н. Стојановић, Д. Стојановић, Увод у рачунарство, Електронски факултет Ниш, 2014.
- Н. Стојановић, Б. Предић, В. Нејковић, М. Богдановић, М. Јовановић, Н. Давидовић, А. Миленковић, Збирка задатака из Увода у рачунарство, Електронски факултет Ниш, 2019.
- Brookshear, J. G., & Brylow, D., Computer Science: An Overview, 13th edition, Pearson, 2019.
- Dale, N., & Lewis, J., Computer Science Illuminated, 8th edition, Jones & Bartlett Learning, 2023.
Број часова активне наставе
| Врста наставе | Број часова недељно |
|---|---|
| Предавања | 2 |
| Вежбе | 2 |
| ДОН | 1 |
| Студијски истраживачки рад | 0 |
| Остали часови | 0 |
Методе извођења наставе
Предавања, рачунске вежбе, лабораторијске вежбе
Оцена знања
Максимални број поена: 100
| Предиспитне обавезе | Поена |
|---|---|
| Активност у току предавања | — |
| Практична настава | 15 |
| Колоквијуми | 35 |
| Семинари | — |
| Завршни испит | Поена |
|---|---|
| Писмени испит | — |
| Усмени испит | 50 |
Увод у инжењерство
Студијски програм: Електротехника и рачунарство
Врста и ниво студија: ОАС
Назив предмета: Увод у инжењерство
Шифра предмета:
Број ЕСПБ: 4
Статус предмета (обавезни/изборни): Обавезни
Услов: Нема
Наставници и сарадници
Наставник (за предавања): Петронијевић П. Милутин, Николић С. Саша, Милошевић Д. Ненад
Наставник/сарадник (за вежбе):
Наставник/сарадник (за ДОН):
Циљ предмета
Подстицање студената за изучавање инжењерских наука и учешће у решавању практичних проблема. Упознавање студената са инжењерским приступом решавању проблема, пројектима и улогама инжењера у њима.
Исход предмета
Студенти ће стећи увид у актуелна знања из више техничких области која се користе у сврху рационалног коришћења енергетских ресурса, интелигентног управљања системима и преноса информација.
Садржај предмета
Теоријска настава: Инжењерски приступ решавању проблема. Значај иновација и иновативног приступа решавању проблема. Основе управљања инжењерским пројектима. Фазе инжењерског пројекта. Разлике између инжењерских и софтверских пројеката. Алати и методе за управљање пројектима. Финансијска анализа инжењерских пројеката. Основни финансијски појмови: приход, трошак, добит, амортизација. Методе процене исплативости инжењерских пројеката. Илустративни примери примене инжењерског, мултидисциплинарног приступа у решавању конкретних проблема из области нових енергетских технологија, примене аутоматског управљања и комуникационо-информационих технологија. Приказ примера из инжењерске праксе.
Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истраживачки рад):
Литература
- Слободан Покрајац, Никола Дондур, Увод у економију, Машински факултет, Београд, 2018.
- М. Миланковић, Д. Перић, И. Влајић-Наумовска, Основи електроенергетике, Висер, Београд, 2016.
- Galip Ulsoy, Huei Peng, Melih Çakmakci, Automotive Control Systems, Cambridge University Press, 2012.
- Predrag Ivaniš, Vesna Blagojević, Uvod u digitalne telekomunikacije, Akademska Misao, Beograd, 2020.
- Dubonjić R, Milanović D., Inženjerska ekonomija, Mašinski fakultet Beograd, 1997.
Број часова активне наставе
| Врста наставе | Број часова недељно |
|---|---|
| Предавања | 2 |
| Вежбе | 0 |
| ДОН | 0 |
| Студијски истраживачки рад | 0 |
| Остали часови | 0 |
Методе извођења наставе
Предавања се изводе уз употребу слајдова, анимација и приказе практичних, инжењерских проблема и апликација.
Оцена знања
Максимални број поена: 100
| Предиспитне обавезе | Поена |
|---|---|
| Активност у току предавања | — |
| Практична настава | — |
| Колоквијуми | 60 |
| Семинари | — |
| Завршни испит | Поена |
|---|---|
| Писмени испит | — |
| Усмени испит | 40 |
Други семестар
Математика 2
Студијски програм: Електротехника и рачунарство
Врста и ниво студија: ОАС
Назив предмета: Математика 2
Шифра предмета:
Број ЕСПБ: 6
Статус предмета (обавезни/изборни): Обавезни
Услов: Нема
Наставници и сарадници
Наставник (за предавања): Матејић М. Марјан, Маринковић Д. Слађана, Ранчић З. Лидија, Џунић С. Јована
Наставник/сарадник (за вежбе): Станков Д. Стефан, Дамњановић Г. Иван, Станковић М. Хранислав, Рајковић П. Јован, Денић З. Анђа
Наставник/сарадник (за ДОН):
Циљ предмета
Овладавање основним знањима математичке анализе. Стицање способности да се изложена теоријска разматрања претворе у функционално знање. Постављање основа итерација и апроксимација.
Исход предмета
Оспособљеност студената да разумеју и користе језик математичке анализе. Усвојена знања која су неопходна за наставак учења математике и инжењерских дисциплина, као и за моделовање и решавање проблема из стручних предмета и праксе.
Садржај предмета
Теоријска настава: Метрика и основни тополошки појмови. Реалан низ: конвергенција, особине конвергентних низова, Кошијев низ. Гранична вредност функције: Хајнеова и Кошијева дефиниција, примери граничних вредности. Непрекидност функције: особине, прекид функције и врсте прекида, непрекидно продужење. Брзина конвергенције: симболи о и О. Диференцијални рачун функције једне променљиве: извод функције и геометријска интерпретација, правила диференцирања, диференцијал. Основне теореме диференцијалног рачуна. Примена диференцијалног рачуна. Неодређени интеграл: методи интеграције, интеграција рационалних, ирационалних, тригонометријских функција. Одређени интеграл: дефиниција и геометријска интерпретација, Њутн-Лајбницова формула. Несвојствени интеграл. Примена интеграла. Решавање неких диференцијалних једначина.
Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истраживачки рад): Реалан низ: конвергенција и особине конвергентних низова. Гранична вредност функције. Непрекидност функције: особине, прекид функције и врсте прекида, непрекидно продужење. Брзина конвергенције: симболи о и О. Диференцијални рачун функције једне променљиве: извод функције и геометријска интерпретација, правила диференцирања, диференцијал. Основне теореме диференцијалног рачуна. Примена диференцијалног рачуна. Неодређени интеграл: методи интеграције, интеграција рационалних, ирационалних, тригонометријских функција. Одређени интеграл. Њутн-Лајбницова формула. Примена интеграла. Решавање неких диференцијалних једначина.
Литература
- Г. В. Миловановић, Р. Ж. Ђорђевић, Математичка анализа I, Универзитет у Нишу, Електронски факултет у Нишу, 2005.
- М. Меркле, Математичка анализа – теорија и хиљаду задатака, Академска мисао, Београд, 2021.
- П. Миличић, М. Ушћумлић, Збирка задатака из више Математике I, Научна књига, Београд, 1988.
- Д. Аднађевић, З. Каделбург, Математичка анализа I, Круг, Београд, 2012.
- е-Збирка задатака из Математике 2
Број часова активне наставе
| Врста наставе | Број часова недељно |
|---|---|
| Предавања | 3 |
| Вежбе | 3 |
| ДОН | 0 |
| Студијски истраживачки рад | 0 |
| Остали часови | 0 |
Методе извођења наставе
Предавања, рачунске вежбе, консултације.
Оцена знања
Максимални број поена: 100
| Предиспитне обавезе | Поена |
|---|---|
| Активност у току предавања | — |
| Практична настава | — |
| Колоквијуми | 40 |
| Семинари | — |
| Завршни испит | Поена |
|---|---|
| Писмени испит | 40 |
| Усмени испит | 20 |
Алгоритми и програмирање
Студијски програм: Електротехника и рачунарство
Врста и ниво студија: ОАС
Назив предмета: Алгоритми и програмирање
Шифра предмета:
Број ЕСПБ: 7
Статус предмета (обавезни/изборни): Обавезни
Услов: Нема
Наставници и сарадници
Наставник (за предавања): Јанковић С. Драган, Предић Б. Братислав, Ћирић М. Владимир, Миленковић М. Александар
Наставник/сарадник (за вежбе): Миленковић М. Александар, Вељановски Т. Марија, Јовановић Д. Мартин, Вељановски Д. Александар, Николић С. Мина, Ђорђевић И. Анђелија, Ћојбашић Ж. Емилија
Наставник/сарадник (за ДОН): Вељановски Т. Марија, Николић С. Мина, Пуфловић М. Дарко, Чикић Д. Ђорђе, Милошевић С. Марија, Ћојбашић Ж. Емилија, Драшковић С. Вукадин, Ђорђевић И. Анђелија
Циљ предмета
Да се омогући студентима стицање знања о алгоритамском решавању проблема и структурном програмирању. Да се студентима представе основни типови података, основне управљачке структуре, и да им се презентује програмирање у програмском језику C.
Исход предмета
На крају курса студент ће бити у стању да разуме алгоритамски начин решавања проблема и да реши једноставне проблеме алгоритамски. Студент ће бити оспособљен да алгоритамско решење проблема имплементира у програмском језику C.
Садржај предмета
Теоријска настава: Алгоритми, основни појмови и начин представљања алгоритма. Графичко представљање алгоритама. Управљачке структуре. Угњеждене управљачке структуре. Типови и структуре података. Основни типови података. Структурни типови података: линеарни, нелинеарни. Примери алгоритама. Програмски језик C. Фазе у развоју C програма. Азбука C-а и структура програма. Типови података у C-у. Константе. Оператори. Приоритет оператора. Структура C програма и ф-ја main. Стандардни улаз и излаз. Контрола тока програма. Низови и матрице. Декомпозиција и функције у C-у. Пренос параметара. Параметри функције main. Рекурзивне функције. Стандардна библиотека C функција. Изведени типови података: показивачи, структуре, угнеждене структуре, самореференцирајуће структуре, уније. Динамичка алокација меморије. Препроцесорске директиве. Меморијске класе идентификатора. Стрингови. Низови показивача, матрица стрингова. Улаз, излаз и рад са фајловима. Текстуални и бинарни фајлови.
Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истраживачки рад): Програмирање у C-у. Упознавање са окружењем. Променљиве и изрази. Контрола тока програма. Математичка израчунавања. Низови и стрингови. Вишедимензионална поља. Динамичка алокација меморије. Структуре. Функције. Фајлови. Практични примери, рад на рачунару.
Литература
- Владимир М. Ћирић, Увод у програмирање и програмски језик Ц, Електронски факултет у Нишу, 2014.
- Група аутора, Алгоритми и програмирање: збирка решених задатака на програмском језику Ц, Електронски факултет Ниш, 2012.
- Александар Миленковић, Александар Вељановски, Анђелија Ђорђевић, Марија Вељановски, Алгоритми и програмирање практикум за вежбе на рачунару, Електронски факултет у Нишу, 2025.
- Л. Краус, Програмски језик C са решеним задацима, Академска мисао, Београд, 2006.
- Kernighan, B., Ritchie, D., Програмски језик Ц, Савремена администрација, Београд, 1992.
Број часова активне наставе
| Врста наставе | Број часова недељно |
|---|---|
| Предавања | 3 |
| Вежбе | 2 |
| ДОН | 1 |
| Студијски истраживачки рад | 0 |
| Остали часови | 0 |
Методе извођења наставе
Предавања, вежбе на табли, лаб. вежбе
Оцена знања
Максимални број поена: 100
| Предиспитне обавезе | Поена |
|---|---|
| Активност у току предавања | — |
| Практична настава | 20 |
| Колоквијуми | 40 |
| Семинари | — |
| Завршни испит | Поена |
|---|---|
| Писмени испит | — |
| Усмени испит | 40 |
Основи електротехнике 2
Студијски програм: Електротехника и рачунарство
Врста и ниво студија: ОАС
Назив предмета: Основи електротехнике 2
Шифра предмета:
Број ЕСПБ: 7
Статус предмета (обавезни/изборни): Обавезни
Услов: Нема
Наставници и сарадници
Наставник (за предавања): Раичевић Б. Небојша, Цветковић Н. Ненад, Перић Т. Мирјана, Вучковић Н. Ана, Живаљевић У. Драгана
Наставник/сарадник (за вежбе): Перић Т. Мирјана, Вучковић Н. Ана, Живаљевић У. Драгана, Јовановић Б. Дејан, Вукић Б. Драгана, Ивковић В. Наталија, Јовановић Н. Исидора
Наставник/сарадник (за ДОН): Перић Т. Мирјана, Вучковић Н. Ана, Живаљевић У. Драгана, Јовановић Б. Дејан, Вукић Б. Драгана, Ивковић В. Наталија, Јовановић Н. Исидора
Циљ предмета
Циљ предмета је развијање разумевања основних закона електромагнетизма и оспособљавање студената за анализу и решавање електричних кола наизменичних струја, као и за примену основних метода електромагнетне теорије у инжењерској пракси.
Исход предмета
По успешно завршеном предмету студент је оспособљен да анализира и решава основне и средње сложене проблеме из области електромагнетизма и електричних кола. Студент је у стању да израчуна магнетно поље и магнетну индукцију система струјних проводника различитих облика, одреди индуктивност једноставних структура са намотајима, анализира магнетна кола и одређује електромагнетну индукцију, као и да решава електрична кола са простопериодичним побудама применом фазорског рачуна, комплексних импеданси и основних теорема мрежа. Студент примењује методе решавања сложенијих кола наизменичних струја и анализира резонантне и индуктивно спрегнуте системе.
Садржај предмета
Теоријска настава: Електромагнетизам (Стално магнетно поље. Вектор магнетне индукције. Магнетни флукс. Био-Саваров закон. Амперов закон. Феромагнетни материјали. Гранични услови. Магнетна кола. Променљиво магнетно поље. Електромагнетна индукција. Фарадејев закон. Коефицијенти индуктивности. Енергија магнетног поља. Губици у магнетном пољу). Електрична кола са променљивим струјама (Простопериодични режим. Импеданса. Фазори и комплексни представници. Комплексна снага. Услов преноса максималне снаге. Методи решавања кола. Теореме. Мостови за наизменичну струју. Индуктивно спрегнута кола. Резонантна кола). Трофазни системи.
Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истраживачки рад): Рачунске вежбе: Био-Саваров и Амперов закон. Одређивање магнетног поља и магнетне индукције система струјних проводника. Магнетни флукс и магнетна кола. Фарадејев закон електромагнетне индукције. Индуктивност и међусобна индуктивна спрега. Анализа кола у простопериодичном режиму. Фазорски рачун и комплексне импедансе. Комплексна снага. Методи решавања електричних кола наизменичних струја. Теореме мрежа. Мостови за наизменичну струју. Резонантна и антирезонантна кола. Лабораторијске вежбе: Правила за рад у лабораторији. Рад са мерним инструментима и лабораторијском опремом. Провера Омовог и Кирхофових закона. Тевененова и Нортонова теорема и прилагођење пријемника на генератор. Упознавање са основама моделовања електростатичких и магнетостатичких проблема у програму FEMM 4.2. Фазни ставови.
Литература
- Драгутин Н. Митић, Електротехника 2, Ниш: Петограф, 2008.
- Драгутин Н. Митић, Електротехника 2 у облику методичке збирке задатака, Ниш: Петограф, 2008.
- С. Алексић, З. Цветковић и сарадници, Збирка решених испитних задатака из Основа електротехнике, 2002/2004, Ниш: Електронски факултет, 2006.
- А. Вучковић, М. Перић, З. Цветковић, Лабораторијски практикум из Основа електротехнике 2, Едиција: Помоћни уџбеници, Ниш: Електронски факултет, 2022.
Број часова активне наставе
| Врста наставе | Број часова недељно |
|---|---|
| Предавања | 3 |
| Вежбе | 3 |
| ДОН | 1 |
| Студијски истраживачки рад | 0 |
| Остали часови | 0 |
Методе извођења наставе
Предавања, рачунске вежбе, лабораторијске вежбе, домаћи задаци, консултације. Учење на даљину коришћењем наменске платформе.
Оцена знања
Максимални број поена: 100
| Предиспитне обавезе | Поена |
|---|---|
| Активност у току предавања | 10 |
| Практична настава | 10 |
| Колоквијуми | 30 |
| Семинари | — |
| Завршни испит | Поена |
|---|---|
| Писмени испит | 20 |
| Усмени испит | 30 |
Електронске компоненте
Студијски програм: Електротехника и рачунарство
Врста и ниво студија: ОАС
Назив предмета: Електронске компоненте
Шифра предмета:
Број ЕСПБ: 6
Статус предмета (обавезни/изборни): Обавезни
Услов: Нема
Наставници и сарадници
Наставник (за предавања): Пантић С. Драган, Пријић Д. Зоран, Данковић М. Данијел
Наставник/сарадник (за вежбе): Марјановић Б. Милош, Стојковић С. Александра, Врачар Златковић М. Јана, Митровић И. Никола, Стојановић Д. Милан, Бранковић Љ. Неда, Вељковић З. Сандра
Наставник/сарадник (за ДОН): Марјановић Б. Милош, Стојковић С. Александра, Врачар Златковић М. Јана, Митровић И. Никола, Стојановић Д. Милан, Бранковић Љ. Неда, Вељковић З. Сандра
Циљ предмета
Упознавање студената са принципом рада, основним особинама, конструкцијом, и параметрима пасивних (отпорници, кондензатори, калемови), полупроводничких (диоде, биполарни и MOS транзистори) и оптоелектронских (LED, соларне ћелије, фотодетектори) компонената.
Исход предмета
Студент стиче неопходна знања о врстама, основним особинама, принципу рада и карактеристичним параметрима пасивних, полупроводничких и оптоелектронских компонената.
Садржај предмета
Теоријска настава: Увод. Пасивне компоненте. Компоненте са изводима и компоненте за површинско монтирање (SMD). Кућишта. Лемљење компонената. Једнослојне, вишеслојне и штампане плоче за површинску монтажу. Врсте и карактеристике отпорника, кондензатора и калемова. Трансформатори и пригушнице. Електромеханичке компоненте. Прекидачи, тастери, осигурачи, релеи. Основне особине полупроводника и PN спој. Диоде. Струјно-напонска и карактеристика диоде. Типови диода. Биполарни транзистор. Структура, принцип рада, струјно-напонске карактеристике и појачање. Режими рада и основни електрични модел. Биполарни транзистор као прекидач и појачавач. MOS транзистор. Структура и принцип рада. Струјно-напонске карактеристике, режими рада и електрични модел. MOS транзистор као прекидач и појачавач. CMOS инвертор. Оптоелектронске компоненте. Принцип рада и фотодетекција. Фотодетектори, LED, ласерске диоде, соларне ћелије. Структуре и електричне карактеристике. Основни електрични модели. Једноставни примери примене. Основи интегрисаних кола (IC). Принципи интеграције. Врсте интегрисаних кола.
Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истраживачки рад): Кроз рачунске вежбе студент стиче неопходна теоријска и практична знања и ближе се упознаје са основним особинама и карактеристичним параметрима пасивних, полупроводничких и оптоелектронских компонената.
Литература
- С. Ристић, R-L-C компоненте, Просвета, Ниш, 2005.
- С. Ристић, З. Пријић, Д. Пантић, Електронске компоненте – збирка задатака, Електронски факултет Ниш, Ниш, 1995.
- http://mikro.elfak.ni.ac.rs/predmeti/elektronske-komponente/
- А. Пријић, Д. Данковић, З. Пријић, Увод у полупроводничке компоненте и њихову примену, друго, измењено и допуњено издање, Електронски факултет Ниш, Ниш, 2020.
Број часова активне наставе
| Врста наставе | Број часова недељно |
|---|---|
| Предавања | 2 |
| Вежбе | 2 |
| ДОН | 1 |
| Студијски истраживачки рад | 0 |
| Остали часови | 0 |
Методе извођења наставе
Предавања; Рачунске вежбе; Лабораторијске вежбе; Консултације.
Оцена знања
Максимални број поена: 100
| Предиспитне обавезе | Поена |
|---|---|
| Активност у току предавања | 5 |
| Практична настава | 15 |
| Колоквијуми | 30 |
| Семинари | — |
| Завршни испит | Поена |
|---|---|
| Писмени испит | 25 |
| Усмени испит | 25 |
Увод у електронику
Студијски програм: Електротехника и рачунарство
Врста и ниво студија: ОАС
Назив предмета: Увод у електронику
Шифра предмета:
Број ЕСПБ: 4
Статус предмета (обавезни/изборни): Обавезни
Услов: Нема
Наставници и сарадници
Наставник (за предавања): Манчић Д. Драган, Димитријевић А. Марко
Наставник/сарадник (за вежбе): Мирковић Д. Дејан, Радивојевић С. Новак, Ђорђевић З. Ивана, Шпелетић М. Матија, Панић Д. Александар
Наставник/сарадник (за ДОН):
Циљ предмета
Упознавање са историјатом, областима и трендовима развоја електронике. Представљање основних метода анализе и синтезе електронских кола.
Исход предмета
Студенти ће научити основне појмове у електроници, шта је домен електронике, њен развој и перспективу. Моћи ће да препознају електронска кола и идентификују њихове елементе и стећи ће основна знања о методама анализе електронских кола.
Садржај предмета
Теоријска настава: Историјат и развој електронике. Основни појмови о електричним сигналима (таласни облик, амплитуда, фреквенција, фаза, домени). Дефиниција линеарног и нелинеарног елемента. Појам електронског кола, елементи електронских кола. Основни појмови о четворополима, модел и карактеристике једноставног појачавача (карактеристике, појачање, пропусни опсег). Методи анализе у електроници – симулација, верификација, тестирање. Основна логичка кола, анализа логичких кола. Основни појмови о сложеним електронским системима – интегрисана кола, микроконтролери и микропроцесори, FPGA.
Практична настава (вежбе, ДОН, студијски истраживачки рад): Студентима ће бити демонстриран рад електронских кола: примена појачавача, примена диода, примена логичких кола и примена микроконтролера. Рад представљених кола се компаративно анализира применом различитих метода у електроници на сликовит и интуитиван начин – симулацијом и мерењем сигнала виртуелним инструментом.
Литература
- М. Димитријевић, Основи електронике, Електронски факултет у Нишу, Ниш, 2025.
- В. Литовски, Основи електронике – теорија, решени задаци и испитна питања, Академска мисао, Београд, 2006.
- В. Дрндаревић, Елементи електронике – диоде, транзистори и операциони појачавачи, Електротехнички факултет у Београду, Академска мисао, Београд, 2006.
- A. Sedra, K. Smith, Microelectronic Circuits, Oxford University Press, 2009.
Број часова активне наставе
| Врста наставе | Број часова недељно |
|---|---|
| Предавања | 1 |
| Вежбе | 1 |
| ДОН | 0 |
| Студијски истраживачки рад | 0 |
| Остали часови | 1 |
Методе извођења наставе
Предавања; Аудитивне вежбе; Консултације.
Оцена знања
Максимални број поена: 100
| Предиспитне обавезе | Поена |
|---|---|
| Активност у току предавања | 10 |
| Практична настава | 10 |
| Колоквијуми | 40 |
| Семинари | — |
| Завршни испит | Поена |
|---|---|
| Писмени испит | 20 |
| Усмени испит | 20 |
УПИС У ШКОЛСКУ 2026/2027. ГОДИНУ
Сазнај све детаље уписа на Електронски факултет.