Трајанов мост, манастир Манасија, тврђава Рам, средњовековни град Рас, само су неке од 30 локација које је могуће посетити виртуелним путем, а све у склопу пројекта који се реализује на Електронском факултету у Нишу.
Већ четири године професори са Електронског факултета у Нишу раде на платформи Србија 3Д која омогућава виртуелну посету српским знаменитостима.
У почетку су то биле цркве и тврђаве које су од Ниша удаљене стотинак километара, али сада је овај тим увео неке новине. О чему се ради говорио је за сајт Електронског факултета, Никола Стојановић, асистент на нашем факултету и аутор пројекта „Платформа за 3Д дигитализацију непокретних културних добара Србије“, који је подржан од стране Министарства културе и информисања.
„Да, ове године смо решили да се мало удаљимо од југа Србије, те смо урадили 11 нових локација, од укупно 30 презентованих. Новитети су тврђаве Дијана, Купиник, Бач и Рам, затим Римска гробница, средњевековни град Рас, Трајанов мост, Велимирови двори, манастир Благовештење, манастир Манасија, Врдничка кула“, започиње Никола разговор и одмах нам открива низ новитета.
После Иван куле код Куршумлије, Пећинске цркве код Пирота, Латинске цркве код Ниша које сте могли видети на сајту http://www.srbija3d.rs/, један од већих и изазовнијих пројеката био је манастир Манасија. Како је текао сам процес рада?
„Сваке године се трудимо да унесемо неку новину у пројекат. Прошле године то је била 3Д штампа скенираних модела са циљем да се направи изложба за слепе и слабовиде особе и тиме омогућимо тој категорији становништва да додиром могу да осете објекат са локације. Међутим, пандемија Ковид 19 нас је спречила у томе.
Ове године је то манастир Манасија, који смо детаљно снимили за потебе приказа у виртуелној реалности. Сама сцена је затворена зидинама и кориснику омогућава више дубинских планова, што је врло битно код стереоскопијског погледа корисника и самог осећаја да се стварно налази на локацији.“
Ове године је то манастир Манасија, који смо детаљно снимили за потебе приказа у виртуелној реалности. Сама сцена је затворена зидинама и кориснику омогућава више дубинских планова, што је врло битно код стереоскопијског погледа корисника и самог осећаја да се стварно налази на локацији.“
Сигурно је било потребно пуно фотографија, да би се један такав објекат веродостојно приказао?
„Да бисмо верно дигитализовали објекат, морали смо да урадимо неколико хиљада фотографија из различитих углова и, ако узмемо у обзир да је свака фотографија величине од 20 мегапиксела, долазимо до закључка да нам је потребна јака процесорска снага за обраду те количине података“, каже Стојановић и подсећа да уколико поседујете Oculus Quest 2 VR кацигу можете скинути апликацију са сајта и сами виртуелно посетити манастир.
Професори, асистенти, као и студенти нашег факултета обишли су готово сва места на југу наше земље која су историјски важна за нишки регион, али и читаву Србију. Где је било најтеже доћи и најнеприступачније обавити посао?
„После 4 године рада и 30 локација, Козник дефинитивно. Сам Козник има један од најлепших погледа који смо видели са неке тврђаве, заиста неописиво.
Велика је штета што је сама тврђава веома запуштена и оронула и искрено се надамо да смо надлежнима скренули пажњу за поновну обнову овог предивног локалитета.“
„После 4 године рада и 30 локација, Козник дефинитивно. Сам Козник има један од најлепших погледа који смо видели са неке тврђаве, заиста неописиво.
Велика је штета што је сама тврђава веома запуштена и оронула и искрено се надамо да смо надлежнима скренули пажњу за поновну обнову овог предивног локалитета.“
На овом 360 видео снимку можете се и уверити каквим путем су аутори пројекта морали да прођу, како би стигли до саме тврђаве.
Морамо на жалост поменути и то да вас је прошле године задесио изненадни губитак професора Горана Јовановића, са којим сте сарађивали на свакодневном нивоу и који је био важан фактор овог пројекта?
„Јесте. Горанов прерани одлазак нас је све погодио, пре свега на људском, али и на професионалном плану. Он је веома волео овај наш пројекат и увек се трудио да вест о њему дође до што већег броја људи. Између осталог, њему имамо да захвалимо за успостављање сарадње са бројним организацијама и институцијама које су нам помагале и помажу у реализацији и промоцији пројекта Србија 3Д, као што су Народни музеј Лесковца, удружење Наше Поречје из Вучја и друга.“
Приближите читаоцима, међу којима је можда и неки будући студент нашег факултета, шта се дешава када се материјал, тј. снимци са терена, донесу у кабинет?
„Беспилотном летелицом се раде фотографије из различитих углова. Број фотографија зависи од комплексности самог објекта и његове употребе у каснијој обради. Обично је то неки број између 800 и 3500. Фотограметријом добијамо мрежу тачака (point cloud), а затим 3Д модел који је тродимензиона копија објеката. Тај модел додатно оптимизујемо за приказ у реалном времену.
Долазимо до дела када се сама сцена програмира, оптимизује за WebGL и хостује на сајт. Корисник само приступа интернет адреси без потебе скидања апликације, а може јој се приступити са било ког уређаја који има приступ интернету (десктоп или лаптоп рачунар, таблет, телефон). Снима се аудио који је такође интегрисан у WebGL и додаје текст на сајт, који пише госпођа Јулка Кузмановић Цветковић, археолошкиња", каже Стојановић и додаје да пројектни тим чине још и др Стевица Цветковић, дрон оператор Милан Тодоровић, редитељ Бобан Рајковић, др Горан Станчић и композитор Боривоје Младеновић Ћаба. У реализацији су помагали и волонтери Владимир Јакшић, Андријана Стојановић, Ивана Рајковић и Миле Мршић.
Долазимо до дела када се сама сцена програмира, оптимизује за WebGL и хостује на сајт. Корисник само приступа интернет адреси без потебе скидања апликације, а може јој се приступити са било ког уређаја који има приступ интернету (десктоп или лаптоп рачунар, таблет, телефон). Снима се аудио који је такође интегрисан у WebGL и додаје текст на сајт, који пише госпођа Јулка Кузмановић Цветковић, археолошкиња", каже Стојановић и додаје да пројектни тим чине још и др Стевица Цветковић, дрон оператор Милан Тодоровић, редитељ Бобан Рајковић, др Горан Станчић и композитор Боривоје Младеновић Ћаба. У реализацији су помагали и волонтери Владимир Јакшић, Андријана Стојановић, Ивана Рајковић и Миле Мршић.
Који је део читавог процеса најзахтевнији, а који најзанимљивији?
„Најзанимљивије је решавање проблема. Рецимо, код манастира Манасија зидине су биле врло близу унутрашњим објектима и сенка се брзо померала по њима. Тако да смо морали да узмемо слике из одређеног временског периода и проведемо више времена у постпродукцији, обради недовољно детаљних делова сцене“, појаснио је сам процес Никола.
Какво студенти искуство стичу радећи на једном оваквом пројекту?
„Најзанимљивије искуство је дефинитивно управљање беспилотном летелицом посебно за потребе фотограметрије. Ту је наравно и рад у тиму где доста зависе један од другог, као и решавање проблема који се ненадано појави на самој локацији.
Знање које добију на пројекту касније могу да употребе на разне начине, од гејминг индустрије па до онлајн адвертајзинга (online advertising). Да не спомињемо Метаверсе, који је најавио Марк Цукенберг директор Фејсбука.“
Планови и жеље за будућност?
„Поред већ свега наведеног стандардног WebGL приказа локација од историјске важности имамо идеју за новину коју бисмо унели у пројекат следеће године. Концетрисали бисмо се на интерактивни садржај који би кориснику дао прилику да се што дуже задржи на страници, добијајући мноштво корисних информација на један иновативан начин. Да не откривамо баш све, али планирана дигитализација тог габарита са великом количином интерактивног садржаја није виђена много пута“, закључио је Стојановић о самом пројекту и изразио наду да ће овакав пројекат подстаћи људе да сами уживо посете све ове локалитете и увере се у њихову импозантност.
За крај још једна занимљивост и новогодишња порука.
„Волео бих да покажем како изгледа лет микродроном кроз наш факултет, ФПВ (FPV - First Person View). Састављена је летелица са квалитетним радио рисиверером који осим што омугућава бољи продор сигнала кроз бетонске блокове има врло мало кашњење од испод 2мс. Уживајте и срећни предстојећи празници!“