Асистенткиња на Електронском факултету са Катедре за рачунарсвто, Марија Милошевић, добитник је треће награде Матице српске за мастер рад „Пројектовање и имплементација система за детекцију напада заснованог на дубоком учењу”.
Фото: Матица српска
У четвртак, 27. априла 2023. године, у Свечаној сали Матице српске додељена је „Пупинова награда Матице српске” за студентске радове из техничких и природноматематичких дисциплина којима се бавио Михајло Пупин.
Пупинова награда Матице српске додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, е и друге научне радове студената редовних и докторских студија у претходном трогодишњем периоду.
Асистенткиња на Електронском факултету са Катедре за рачунарсвто, Марија Милошевић, нашла се у групи добитника треће награде. Трећу награду равноправно су добили Милица Бановић, за мастер рад „Прорачун локалне расподеле снаге губитака у магнетном колу IPMSM-а применом FEA”; Марија Милошевић, за мастер рад „Пројектовање и имплементација система за детекцију напада заснованог на дубоком учењу”; Милица Стевановић, за мастер рад „Синтеза и in silico тестирање 10-алкокси естранских деривата” и Новак Станојевић, за дипломски рад „Моделовање електронске структуре и оптичких особина BaSnO3/BaO квантних јама”.
Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, поздравио је присутне, док је о значају рада Михајла Пупина за српску науку и културу беседио академик Миљко Сатарић, члан Жирија. Одлуку Жирија, да ове године додели две прве награде, три друге награде, и четири треће награде образложио је проф. др Владимир Катић, председник Жирија. Свечаност је водила др Светлана Милашиновић, секретар Редакције „Летописа Матице српске”.
Прву награду равноправно су добили Видак Раичевић, за научни рад „Ferrocenylmethylation of estrone and estradiol: Structure, electrochemistry, and antiproliferative activity of new ferrocene–steroid conjugates” и Ања Ковачевић, за дипломски рад „Микроталасни сензор за анализу органских ткива на бази прстенастих резонатора са процепима”.
Пупинова награда Матице српске додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, е и друге научне радове студената редовних и докторских студија у претходном трогодишњем периоду.
Асистенткиња на Електронском факултету са Катедре за рачунарсвто, Марија Милошевић, нашла се у групи добитника треће награде. Трећу награду равноправно су добили Милица Бановић, за мастер рад „Прорачун локалне расподеле снаге губитака у магнетном колу IPMSM-а применом FEA”; Марија Милошевић, за мастер рад „Пројектовање и имплементација система за детекцију напада заснованог на дубоком учењу”; Милица Стевановић, за мастер рад „Синтеза и in silico тестирање 10-алкокси естранских деривата” и Новак Станојевић, за дипломски рад „Моделовање електронске структуре и оптичких особина BaSnO3/BaO квантних јама”.
Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, поздравио је присутне, док је о значају рада Михајла Пупина за српску науку и културу беседио академик Миљко Сатарић, члан Жирија. Одлуку Жирија, да ове године додели две прве награде, три друге награде, и четири треће награде образложио је проф. др Владимир Катић, председник Жирија. Свечаност је водила др Светлана Милашиновић, секретар Редакције „Летописа Матице српске”.
Прву награду равноправно су добили Видак Раичевић, за научни рад „Ferrocenylmethylation of estrone and estradiol: Structure, electrochemistry, and antiproliferative activity of new ferrocene–steroid conjugates” и Ања Ковачевић, за дипломски рад „Микроталасни сензор за анализу органских ткива на бази прстенастих резонатора са процепима”.
