Напомена: У току је миграција целокупног садржаја на нови сајт факултета. Уколико нисте у могућности да пронађете неку информацију овде, молимо покушајте на http://old.elfak.ni.ac.rs

О факултету

Уводна реч декана

Пола века постојања, непрекидног трајања и перманентног развоја јубилеј је достојан поштовања и вредан присећања. Од далеке 1960. године, када је идеја оснивања овог Факултета заживела у пракси захваљујући ентузијазму и напорима привредника и истакнутих наставника и научних радника са Електротехничког факултета у Београду, Електронски факултет у Нишу је до данас, када са поносом обележава пола века постојања и успешног рада, постао велика породица студената, наставника, сарадника, истраживача и ваннаставних радника. Као што се свака породица у својим свечаним приликама радо присећа значајних тренутака, тако ћемо се на почетку и ми овде осврнути на време које нас је учинило оним што данас јесмо. Крајем педесетих година прошлога века на 55 запослених у електроиндустрији био је један инжењер, а према плану развоја ове привредне гране било је предвиђено да се у 1961. и 1962. години запосли 45.000, а у 1971. години 80.000 радника. У то време инжењери су се школовали на Електротехничком факултету у Београду. Ниш је, са својим географским положајем и величином, развијеном индустријом и широком мрежом инфраструктуре, испуњавао све услове за развој у универзитетски центар. Тако су, у оквиру Универзитета у Београду, основана три факултета у Нишу: Медицински, Правно-економски и Технички (са Машинским, Архитектонским, Грађевинским и Електронским одсеком). Школске 1960/61. године уписана је прва генерација студената Електронског одсека Техничког факултета у Нишу.Од момента када је први дипломирани студент Ненчић (Антоније) Александар одбранио дипломски рад, па до данас диплому Електронског факултета у Нишу стекло је 5.509 кандидата, магистарску тезу одбранило 516, а докторску дисертацију 187 кандидата.

Проф. др Драган Манчић, декан

VICE CHANCELLOR
Као образовна и научна установа у саставу Универзитета у Нишу, Електронски факултет је од свог оснивања имао значајну улогу у развоју Републике Србије, а данас представља једну од водећих научноистраживачких институција у земљи.

Крајем педесетих година XX века у Србији су нарасле потребе за кадровима са високом стручном спремом. Наиме, 1958. године на 55 запослених у електроиндустрији био је један инжењер, а према перспективном плану развоја електроиндустрије Југославије, било је предвиђено да се у 1960. и 1961. години запосли 45 000, а у 1971. години 80 000 радника. С обзиром на то да су се у тадашњој НР Србији инжењери слабе струје школовали једино на Електротехничком факултету у Београду, одлучено је да се формирају и други универзитетски центри. Ниш, са својим положајем и величином, као један од највећих центара у Србији са развијеном индустријом и широком мрежом културних, просветних, здравствених и других установа, испуњавао је све услове за отварање факултета, са могућношћу да се брзо развије у факултетски и универзитетски центар. Због тога је Извршно веће НР Србије 18. маја 1960. године донело одлуку да се, у оквиру Универзитета у Београду, оснују три факултета у Нишу: Медицински, Правно-економски и Технички факултет.
 
Првог октобра 1960. године званично је отпочео рад Техничког факултета у Нишу, у чијем саставу су били: Машински одсек, Грађевински одсек, Архитектонски одсек и Електронски одсек. Електронски одсек основан је уз свесрдну помоћ Завода РР (сада Електронска индустрија Ниш), на чијем је челу био директор Владимир Јасић, који је, заједно са професором Електротехничког факултета у Београду др Душаном Митровићем, изузетним ангажовањем допринео оснивању овог одсека. Заводи РР су за потребе Електронског одсека, у оквиру круга својих фабрика, одвојили један део зграде Алатнице. Те године уписано је 129 редовних студената и 134 ванредна студента. Први наставници су, највећим делом, били хонорарно ангажовани професори Електротехничког факултета у Београду, а први стални наставник на Електронском одсеку изабран је тек јуна 1961. године.

Убрзо након оснивања Електронског одсека набављају се неопходни инструменти и израђују макете за демонстрациона и лабораторијска вежбања. Увођењем вишестепене наставе пребацују се стручни предмети у раније године студија. Оснива се и библиотека Електронског одсека са читаоницом, као истурени део библиотеке Техничког факултета. Када је зграда Техничког факултета завршена (1964. године), студенти нижих година слушали су предавања и изводили вежбања у новим просторијама Техничког факултета. 

Електронски факултет је настао из Електронског одсека Техничког факултета у Нишу. Октобра 1968. године Савет Универзитета у Нишу формирао је Матичну комисију за оснивање Електронског факултета у Нишу. За чланове Матичне комисије именовани су: др Тихомир Алексић, проректор Универзитета у Нишу; др Бранко Раковић, редовни професор Електротехничког факултета у Београду; др Момчило Ристић, ванредни професор Техничког факултета у Нишу; др Јован Сурутка, ванредни професор  Електротехничког факултета у Београду и др Јован Петрић, ванредни професор Техничког факултета у Нишу. Треба нагласити да су поменути чланови Матичне комисије, који су касније, као наставници Електронског факултета (било у сталном радном односу, било хонорарно), умногоме допринели развоју Факултета, како формирањем и усавршавањем сопственог асистентског и наставничког кадра, тако и  увођењем и развојем научноистраживачког рада. Матична комисија је успешно извршила све припреме за рад, тако да је школске 1968/69. године Електронски факултет почео да ради као самосталан факултет. 

Електронски факултет званично је основан 23. новембра 1968. године, када је Скупштина СР Србије донела Закон о оснивању Електронског факултета у Нишу.  Школске 1968/69. године уписано је 269 редовних и 27 ванредних студената, који су слушали наставу и изводили вежбања у згради Техничког факултета. 
Први стални наставници и сарадници Електронског факултета изабрани су 1. априла 1969. године, и то су били: Тихомир Алексић, редовни професор, Сава Аћимовић, ванредни професор, Богосав Ковачевић, ванредни професор, Петар Мадић, ванредни професор,  Јован Петрић, ванредни професор, Александар Воргучић, доцент, Илија Хаџинешић, доцент, Слободан Лазовић, доцент, Драгутин Величковић, асистент,  Божидар Ђурић, асистент, Бранимир Ђорђевић, асистент, Лазар Ђорђевић, асистент, Милан Јевтић, асистент, Драгиша Крстић, асистент,  Јелена Лазовић, асистент и Радмила Петковић, асистент.

Уз помоћ Електронске индустрије и Заједнице усмереног образовања, 1972. године изграђене су лабораторије за потребе Електронског факултета, као додатак зграде Техничког факултета. Године 1971. отпочео је да ради и електронски рачунски центар, у чијем је саставу био рачунар IBM 1130, а који је служио за научноистраживачки рад наставника и сарадника, као и за вежбање студената. Поводом Дана Факултета, 23. новембар 1983. године, отворен је нови рачунски центар са системом DPS 6/92 фирме Еi-Honeywell, набављен уз помоћ шире друштвене заједнице и Еi-Ниш. 

Значајан датум у историји Електронског факултета свакако је 24. јун 1982. године, дан отварања нове зграде Факултета, када се из зграде Техничког факултета прешло у нову, модерну зграду (са 4 амфитеатра, 40 учионица, 30 лабораторија, рачунским центром, кабинетом за стране језике, библиотеком, савременом мерном и рачунарском опремом за наставу и науку, студентским клубом, итд.), у којој се Факултет и сада налази.    

Научноистраживачки рад на Факултету се стално развијао, што потврђује велики број објављених радова наставника и сарадника, реализованих пројеката, уговора са привредом, одржаних курсева иновација знања, итд. Захваљујући релативно доброј опремљености и повољној кадровској ситуацији Факултет је, у сарадњи са индустријом, био у могућности да реализује већи број научноистраживачких и истраживачко-развојних пројеката за потребе индустрије. Поред тога, Факултет је био организатор већег броја међународних научних конференција које су стекле запажену репутацију и високо место на листи међународних научних скупова.
Електронски факултет у Нишу данас представља врхунску образовну и научноистраживачку организацију и институцију од посебног друштвеног интереса која успешно прати развој електротехнике и информационо-комуникационих технологија у свету и која представља основу за модерну привреду у оквиру технолошког развоја Републике Србије у 21. веку.
Студијски програми основних струковних, основних академских, мастер академских и докторских студија који се реализују на Електронском факултету усвојени су по процедури утврђеној Законом о високом образовању, Статутом Универзитета у Нишу и Статутом Електронског факултета у Нишу.
У складу са потребама, односно одлуком Владе Републике Србије о броју студената, кадровским и просторним потенцијалима, Електронски факултет уписује до 540 студената на први степен студија, на други степен 352 студента, а на трећи степен до 100 студената. Успешност студирања редовно се прати од стране наставника и сарадника, катедри и анализом на крају сваког семестра од стране Наставно-научног већа и руководства Факултета.
О компетенцијама дипломираних студената Електронског факултета у Нишу, магистрима и докторима наука сведочи чињеница да је диплома коју стекну на Факултету призната у свету, а да им ниво знања које су стекли омогућава, наставак усавршавања и успешну пословну каријеру.
Наставу на Електронском факултету у Нишу обавља 166 наставника и сарадника. У поступку избора у звања и заснивања радног односа наставника и сарадника Факултет доследно примењује правила о условима и критеријумима за избор која су утврђена Законом о високом образовању, Статутом Универзитета у Нишу, Статутом Факултета и другим општим актима. То гарантује да су сви наставници Факултета квалификовани да обављају наставу на свим нивоима студија на Факултету, при чему велики број наставника има компетенције да буду ментори на докторским студијама. Поједини наставници су као гостујући професори били укључени у извођење наставе на реномираним светским универзитетима. Наставници Факултета су дописни чланови САНУ, чланови Инжењерске академије, међународних и националних научних и стручних удружења.
Наставници и сарадници Факултета, осим обављања наставних активности, активно су укључени у реализацију научноистраживачког рада кроз учешће у бројним научноистраживачким пројектима које финансира Министарство просвете и науке, међународни фондови, привредне и ванпривредне институције и организације. Наставници факултета су чланови стручних тимова и експертских група и комисија које формирају државни органи, али и научне организације од међународног значаја.
Факултет има у радном односу 94 ненаставна радника. Ненаставни радници обављају послове и радне задатке у оквиру Секретаријата Факултета, Рачунарско-информационог центра, Библиотеке и Центра за научноистраживачки рад. Ненаставно особље је квалификовано и компетентно за успешно пружање подршке квалитетној реализацији студијских програма, научноистраживачког рада и осталих делатности Факултета.
Факултет од свог оснивања до данас обезбеђује доступност информацијама о свом раду. У време савремених технологија, потпуно је обезбеђена јавност у раду Факултета. Факултет објављује Информатор за будуће студенте код уписа сваке нове генерације студената. Студентски парламент Факултета издаје часопис ЕЛЕФ који такође садржи све потребне информације студентима.
Сајт Факултета www.elfak.ni.ac.rs обезбеђује доступност свих информација у вези са радом, организацијом и управљањем Факултетом запосленима, студентима и свим заинтересованим лицима. На овој интернет страници доступни су сви подаци од значаја за рад Факултета: организација, управљање, општа акта, студијски програми, информације о седницама органа управљања и стручних органа, информације о раду студентског парламента, актуелна дешавања и др.
Факултет сваке године, пред упис нове генерације студената организује кампању у којој врши презентацију Факултета у скоро свим гимназијама и техничким школама у земљи, и на тај начин се будући студенти непосредно упознају са условима уписа и студирања на Факултету.
Факултет има праксу организовања сајмова образовања, где се најширој јавности омогућава да се упозна са условима студирања не само на Електронском факултету, већ и на другим високошколским установама које желе да се на овај начин представе и омогуће будућим студентима да одаберу занимање које највише одговара њиховим склоностима и интересовањима.

Основни подаци

Адреса: Александра Медведева 14, 18115 Ниш
Тел: +381 (18) 529-105
Факс: +381 (18) 588-399
e-mail: efinfo@elfak.ni.ac.rs
ПИБ: 100232259
Текући рачун: 840-1721666-89

Факултет на друштвеним мрежама

© Електронски факултет у Нишу. Универзитет у Нишу. Сва права задржана.