Studijski program Elektrotehnika i računarstvo

osnovne

 

osnovne-lupaNa  studijskom  programu  ELEKTROTEHNIKA  I  RAČUNARSTVO,  uz  primenu visoko postavljenih standarda kvaliteta nastave, obrazuju se studenti za profesiju  inženjera elektrotehnike i računarstva u skladu sa potrebama privrede, ekonomije i društva u celini. Po završetku studija dobija se  zvanje inženjer elektrotehnike i računarstva.
Nastava na studijskom programu ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO   traje 8 semestara (četiri školske godine). Studije karakteriše sticanje  opštih inženjerskih znanja u okviru prve  godine (dva semestra) a od trećeg semestra studenti mogu da biraju uže oblasti u okviru 6 modula i to:

 

 

 

 

Prva godina je zajednička za sve module.

 

Sem.

Šifra

Naziv predmeta

P+V+DON

ESPB

I

2OEZ1O01

Matematika 1

3+3+0

6

2OEZ1O02

Osnovi elektrotehnike 1

3+3+0

6

2OEZ1O03

Fizika

2+2+0

6

2OEZ1O04

Uvod u računarstvo

2+2+0

6

2OEZ1O05

Laboratorijski praktikum - Fizika

1+0+1

3

2OEZ1O06

Laboratorijski praktikum - Uvod u računarstvo

1+0+1

3

II

 

2OEZ2O01

Matematika 2

3+3+0

6

2OEZ2O02

Osnovi elektrotehnike 2

3+2+0

6

2OEZ2O03

Algoritmi i programiranje

3+2+0

6

2OEZ2O04

Elektronske komponente

2+2+0

6

2OEZ2O05

Laboratorijski praktikum - Algoritmi i programiranje

1+0+1

2

2OEZ2O06

Laboratorijski praktikum - Osnovi elektrotehnike

1+0+1

2

2OEZ2O07

Laboratorijski praktikum - Elektronske komponente

1+0+1

2

 

Legenda:

P - predavanja

V - vežbe

DON - drugi oblici nastave

ESPB - evropski sistem prenosa i akumulacije bodova



Prvi semestar

Matematika 1

Osnovni pojmovi iz algebre. Elementi teorije grafova. Algebarske strukture. Polje realnih i kompleksnih brojeva. Linearni prostori. Prostor prosto-periodičnih oscilacija. Linearni operatori, matrice i determinante. Inverzija matrica. Sistemi linearnih jednačina. Ekvivalentni sistemi vektora i matrica. Analitička geometrija u R3 prostoru. Algebarski polinomi. Hurvicovi polinomi. Spektralna teorija operatora i matrica (problem sopstvenih vrednosti).

 

Osnovi elektrotehnike 1

Elektrostatika (Naelektrisanja i njihova raspodela. Kulonov zakon. Vektor jačine električnog polja. Gausov zakon. Električni potencijal i napon. Provodnici u elektrostatičkom polju. Kapacitivnost i kondenzatori. Dielektrici u elektrostatičkom polju. Granični uslovi. Energija i sile u elektrostatičkom polju). Elektrokinetika (Vektor gustine struje i jačina struje. Omov zakon i otpornici. Džulov zakon. Kirhofovi zakoni. Generatori. Uslov prenosa maksimalne snage. Teorema održanja snage. Metodi rešavanja elektičnih kola. Teorema superpozicije. Tevenenova i Nortonova teorema. Teorema o kompenzaciji. Teorema reciprociteta. Električna kola sa kondenzatorima).

 

Fizika

Teorijska nastava će se odvijati kroz predavanja, u okviru sledećih oblasti: Osnovne veličine i merne jedinice, Kinematika i dinamika materijalne tačke, Elastičnost, Mehanika fluida, Toplota i temperatura, Osnovi termodinamike, Mehaničke oscilacije, Mehanički talasi, Fotometrija, Geometrijska optika, Fizička optika, Kvantna optika, Osnovi atomske fizike, Osnovi nuklearne fizike.

 

Uvod u računarstvo

Brojni sistemi i predstavljanje podataka u računaru. Bulova algebra. Prekidačke funkcije. Kombinacione prekidačke mreže. Analiza i sinteza kombinacionih prekidačkih mreža. Standardni kombinacioni moduli. Sekvencijalne prekidačke mreže. Standardni sekvencijalni moduli. Arhitektura računara. Organizacija centralnog procesora i elementi asemblerskog jezika. Ulazno-izlazni uređaji. Softver računara - sisremski i aplikativni softver, razvoj softvera. Računarske mreže, Internet i Veb.

 

Laboratorijski praktikum – Fizika

Upoznavanje studenata sa pravilima rada u laboratoriji i merama zaštite, kao i sa opštim pojmovima i greškama merenja. Praktična nastava se sprovodi kroz sledeće laboratorijske vežbe: Određivanje ubrzanja Zemljine teže pomoću matematičkog klatna; Određivanje Jungovog modula elastičnosti žice; Određivanje momenta inercije tela pomoću torzionog klatna i primenom Štajnerove teoreme; Proveravanje Bojl-Mariotovog zakona; Određivanje adijabatske konstante za vazduh; Određivanje toplote isparavanja tečnosti; Određivanje nepoznate temperature termoparom; Određivanje brzine zvuka u vazduhu; Određivanje koeficijenta linearnog širenja čvrstih tela; Primena zakona geometrijske optike i princip rada optičkih instrumenata.

 

Laboratorijski praktikum – Uvod u računarstvo

Upoznavanje sa osnovnim komponentama računara, načinima njihovog povezivanja i performansama računarskog sistema. Opis osnovnog skupa instrukcija simulatora rada centralnog procesora i opis načina rada simulatora. Uvod u Windows operativni sistem i aplikativni softver. Opis načina rada računarskih mreža i protokola korišćenjem mrežnih alata i servisa. Upoznavanje sa osnovnim principima Interneta i načinima kreiranja Veb stranica. Upoznavanje sa osnovnim delovima računara, kao i načinima i standardima njihovog povezivanja. Ilustracija i praćenje izvršenja mašinskih instrukcija korišćenjem simulatora rada procesora. Korišćenje Windows operativnog sistema, rad sa komandnom konzolom i rad sa fajl sistemom. Izrada Word dokumenata i PowerPoint prezentacija. Podešavanje i analiza mrežne konekcije i kreiranje Veb stranica pomoću odgovarajućeg alata.

 

Drugi semestar

 

Matematika 2

Relacije i preslikavanja. Metrički prostori. Nizovi i konvregencija. Osnovne osobine realnih funkcija jedne realne promenljive. Granične vrednosti funkcija jedne realne promenljive. Neprekidnost funkcija jedne realne promenljive. Diferenciranje funkcija jedne realne promenljive. Ispitivanje funkcija jedne realne promenljive. Integracija funkcija jedne realne promenljive. Primene određenog integrala.

 

Osnovi elektrotehnike 2

Elektromagnetizam (Vektor magnetske indukcije. Bio-Savarov zakon. Magnetski fluks. Amperov zakon. Magnetske karakteristike materijala. Granični uslovi. Magnetska kola. Elektromagnetska indukcija. Faradejev zakon. Lencov zakon. Vrtložne struje. Sopstvena i međusobna induktivnost. Transformatori. Energija i sile u magnetskom polju). Naizmenične struje (Prostoperiodični režim. Impedansa. Rešavanje kola u vremenskom domenu. Rešavanje kola u kompleksnom domenu. Kompleksna snaga. Uslov prenosa maksimalne snage-prilagođenje potrošača na generator. Popravka faktora snage. Induktivno spregnuta kola. Prosta rezonantna kola. Simetrični trofazni sistemi. Obrtno magnetno polje).

 

Algoritmi i programiranje

Algoritmi, osnovni pojmovi i način predstavljanja algoritma. Grafičko predstavljanje algoritama. Upravljačke strukture. Ugnježdene upravljačke strukture. Tipovi i strukture podataka. Osnovni tipovi podataka. Strukturni tipovi podataka: linearni, nelinearni. Primeri algoritama. Programski jezik C. Faze u razvoju C programa. Azbuka C-a i struktura programa. Tipovi podataka u C-u. Konstante. Operatori. Prioritet operatora. Struktura C programa i f-ja main. Standardni ulaz i izlaz. Kontrola toka programa. Nizovi i matrice. Dekompozicija i funkcije u C-u. Prenos parametara. Parametri funkcije main. Rekurzivne funkcije. Standardna biblioteka C funkcija. Izvedeni tipovi podataka: pokazivači, strukture, ugneždene strukture, samoreferencirajuće strukture, unije. Dinamička alokacija memorije. Preprocesorske direktive. Memorijske klase identifikatora. Stringovi. Nizovi pokazivača, matrica stringova. Ulaz, izlaz i rad sa fajlovima. Tekstualni i binarni fajlovi.

 

Elektronske komponente

Uvod. Pasivne komponente. Komponente sa izvodima i komponente za površinsko montiranje (SMD). Kućišta. Lemljenje komponenata. Jednoslojne, višeslojne i štampane ploče za površinsku montažu. Vrste i karakteristike otpornika, kondenzatora i kalemova. Transformatori i prigušnice. Elektromehaničke komponente. Prekidači, tasteri, osigurači, relei. Osnovne osobine poluprovodnika i PN spoj. Diode. Strujno-naponska i probojne karakteristike diode. Električni model, tipovi i primena dioda. Bipolarni tranzistor. Struktura, princip rada, strujno-naponske karakteristike i pojačanje. Režimi rada i osnovni električni model. Bipolarni tranzistor kao prekidač i pojačavač i primeri primene. MOS tranzistor. Struktura i princip rada. Strujno-naponske karakteristike, režimi rada i električni model. MOS tranzistor kao prekidač i pojačavač. Primene MOS tranzistora. CMOS invertor. Optoelektronske komponente. Princip rada i fotodetekcija. Fotodetektori, LED, laserske diode, solarne ćelije. Strukture i električne karakteristike. Osnovni električni modeli. Jednostavni primeri primene. Osnovi integrisanih kola (IC). Principi integracije. Vrste integrisanih kola.

 

Laboratorijski praktikum – Algoritmi i programiranje

Upoznavanje sa savremenim okruženjima za razvoj softvera. Unos koda programa i uređivanje koda. Vizualna organizacija koda. Deklaracije. Kompajliranje i linkovanje. Testiranje programa. Podrška okruženja za debagiranje programa. Programiranje u C-u. Upoznavanje sa okruženjem. Promenljive i izrazi. Kontrola toka programa. Matematička izračunavanja. Nizovi i stringovi. Višedimenzionalna polja. Funkcije. Fajlovi. Praktični primeri, rad na računaru.

 

Laboratorijski praktikum – Osnovi elektrotehnike

Računarska simulacija elektrostatičkih problema. Rešavanje problema strujnih polja i kola stalnih struja. Praktični primeri. Električni mostovi stalnih struja. Nelinearni elementi. Kola sa kondenzatorima. Računarska simulacija elektrodinamičkih problema. Prilagođenje potrošača na generator. Fazni stavovi. Električni mostovi naizmenične struje. Teorijska priprema za eksperimentalni rad u laboratoriji. Upoznavanje sa pravilima rada i vladanja u laboratoriji i merama sigurnosti. Upoznavanje sa laboratorijskom opremom i mernim instrumentima. Osnovna merenja u elektrotehnici, rukovanje instrumentima i pisanje izveštaja o laboratorijskom radu i rezultatima merenja.

 

Laboratorijski praktikum – Elektronske komponente

Praktično merenje električnih karakteristika raznih dioda (silicijumska, Šotkijeva, familija LED dioda uključujući i IC diodu). Praktično merenje karakteristika Zener dioda, realizacija jednostavnih kola. Praktično merenje električnih karakteristika bipolarnih tranzistora. Praktično merenje električnih karakteristika MOS tranzistora.

Knjiga nastavnika:
Blok predmeta zajedničkih za sve module:

 

Nastava na studijskom programu realizuje se kroz:

  • obavezne predmete, koji obuhvataju temeljna znanja koja student  mora da savlada (neki od ovih predmeta su zajednički za pojedine module),
  • izborne predmete, kojima se proširuju i profilišu znanja studenta  iz srodnih oblasti koje su od značaja za pojedini modul,
  • stručnu praksu ili timski projekat, koju student realizuje u saradnji  sa nastavnikom i pri tome se upoznaje sa
  • najnovijim stručnim i tehnološkim saznanjima, kao i sa elementima  stručnog timskog rada i
  • završni rad, koji student radi u poslednjem VIII semestru.