Matematika

Uvod

matematika-svi

Elektronski odsek Tehničkog fakulteta prerasta u Elektronski fakultet u Nišu 1968. godine. Od jeseni 1969. godine formira se zajednička Katedra za matematiku Elektronskog fakulteta i Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, čiji je šef u to vreme bio profesor Dragoslav S. Mitrinović. U nastavu iz matematičkih predmeta na Elektronskom fakultetu 1969. godine uključeni su beogradski nastavnici: dr Petar M. Vasić i dr Radovan R. Janić, kao i asistent Ivan B. Lacković, dipl. mat. Dve godine kasnije, 1971. godine, u nastavu se uključuje i dr Dobrilo Đ. Tošić iz Beograda, a niški deo Katedre dobija još dva asistenta u radnom odnosu, Žarka M. Mitrovića, dipl. mat. i Gradimira V. Milovanovića, dipl. inž.  Od 1975. godine niški deo Katedre za mate¬ma-tiku se osamostaljuje i za šefa dobija docenta dr Radosava Ž. Đorđevića, koji će kasnije biti prodekan, a potom dekan Elektronskog fakulteta i prorektor Univerziteta u Nišu.
Sva pomenuta imena dala su, osim u nastavi, svoj izuzetan doprinos u razvoju mlađih kadrova. Takođe, kroz svoje upravne funkcije i ukupno delovanje doprineli su uspostavljanju kriterijuma i odnosa unutar akademskog života Fakulteta i Univerziteta u Nišu. Nemerljiv je doprinos profesora Mitrinovića, naročito u početnom periodu razvoja Fakulteta, a i kasnije, u procesu formiranja kvalitetnih naučnih kadrova, koji su značili otvaranje perspektiva Fakultetu i Katedri. Ti kadrovi će nadalje biti nosioci razvoja Katedre za matematiku Elektronskog fakulteta, koja će sa svojim profesorima postati prepoznatljiva na prostoru Jugoslavije i van nje. Rezultati iz oblasti primenjene matematike učinili su da se govori o Niškoj školi primenjene (numeričke) matematike i Niškoj školi intervalne matematike.
Osim nastave, na Katedri je od osnivanja negovan intenzivan naučni rad. Broj publikovanih naučnih i stručnih radova u ovom poluvekovnom periodu nije nažalost moguće precizno utvrditi. Prema dostupnim podacima, članovi  Katedre su autori ili koautori preko 700 naučnih radova, 50 stručnih radova, 100 udžbenika, 60 pomoćnih udžbenika, 15 monografija, 40 poglavlja u monografijama i preko 70 publikacija i radova usmerenih na popularizaciju matematike. Projekti republičkog ministarstva nauke, kao i više stranih projekata, na kojima Katedra za matematiku učestvuje, omogućili su ostvarivanje značajnih naučnih rezultata: Matematika sa primenama (1986-1990), Savremeni problemi u matematici (1991-1995) Paralelno i distribuirano izračunavanje (1991-1995), Projektovanje visokopouzdanih sistema (1994-1997), Sistemi za akviziciju i nadgledanje industrijskih i stambenih objekata (1997-2000), Metodi i modeli u teorijskoj, primenjenoj i industrijskoj matematici (1996-2000), Paralelni algoritmi u linearnoj algebri (2001-2004), Paralelni algoritmi u diskretnoj matematici (2005-2010), Numeričko rešavanje i analiza nelinearnih jednačina (2006-2010), Deterministička i stohastička stabilnost mehaničkih sistema (2006-2010).
Profesori Katedre za matematiku su članovi redakcija renomiranih stranih i domaćih časopisa: Journal of Computational and Applied Mathematics, Applied Mathematics and Computations (Elsevier), Reliable Computing, Journal of Applied Mathematics,  Journal of Mathematics and Computer Sciences, Applicable Analysis and Discrete Mathematics, Novi Sad Journal of Mathematics (M. Petković), Chaos & Complexity Letters, Facta Universitatis,  series: Mathematics and Informatics (Lj. Kocić), Journal of Technical Sciences and Mathematics (K. Mitrovica), Neural, Parallel and Scientific Computing (I. Milovanović). Profesori M. Petković, Lj. Kocić i Igor Milovanović aktivno sarađuju sa referativnim časopisima, pišući prikaze za Mathematical Review i Zentralblatt für Mathematik.
Sem toga, mnoga važna naučna i stručna udruženja, kao što su American Mathematical Society, GAMM Society, Jugoslovensko društvo za primenjenu i industrijsku matematiku (YUPIM), Mathematical Association of America, Naučno društvo Srbije, New York Academy of Science itd., za svoje članove imaju nastavnike i saradnike Katedre. Profesor M. Petković je član Naučnog društva Srbije, New York Academy of Science, American Mathematical Society, GAMM Society i Mathematical Association of America.
Stručni i naučni razvoj članova Katedre prati najbolje tradicije domaće i svetske matematike, a pre svega primenjene matematike, koja se oduvek negovala na Katedri (Niška škola numeričke matematike i Niška škola intervalne matematike). Značaj primenjene matematike je dvostruki. Prvo, ona je nepresušni izvor novih intrigantnih pro¬blema iz kojih se razvijaju nove oblasti od kojih se neke gaje na Katedri: intervalne metode, paralelni algoritmi, numerička matematika visoke tačnosti, modeliranje vizuelne realnosti, fraktalna geometrija i analiza, teorija haosa itd. Zatim, ona predstavlja značajanu zalihu pedagoških resursa koju nastavnici i saradnici neposredno koriste u svom radu sa studentima. Na taj način se matematička teorija spaja sa praksom u najboljem mogućem obliku, pristupačnom i studentima lako razumljivom.

Predmeti

Danas je broj matematičkih predmeta povećan, u skladu sa specifičnostima pojedinih studijskih programa i modula, dok je sadržaj znatno rasterećen i oslobođen, pre svega, glomazne teorijske podloge. Na taj način su formirani programi koji prate savremeni trend razumljivosti, operativnosti i algoritamske primenljivosti pojedinih matematičkih celina. Akreditovani matematički predmeti na Elektronskom fakultetu su sledeći :
Strukovne studije: Matematika (1. sem. 2+2+0), Matematički metodi* (4. sem. 2+1+1)
Osnovne akademske studije: Matematika I (1. sem. 3+3+0), Matematika II (2. sem., 3+3+0), Matematika III (EEN, EMT, EKM, TEL, UPS) (3. sem. 3+2+1), Matematički metodi u računarstvu (RII) (3. sem. 3+2+1), Diskretna matematika (RII) (4. sem. 2+2+0), Matematika IV (TEL) (4. sem. 2+2+1), Mate¬matički metodi* (UPS) (4. sem. 2+2+0), Operaciona istraživanja* (UPS) (4. sem. 2+2+0), Verovatnoća i statistika* (UPS) (4. sem. 2+2+1), Diskretna matematika* (UPS) (4. sem. 2+2+1), Fourijeova i vejvlet analiza* (EMT) (4. sem. 2+2+1), Numerička analiza* (EEN) (7. sem. 2+2+1), Verovatnoća i statistika* (EKM) (6. sem. 2+2+0), Numerička analiza parcijalnih dif. jednačina* (EKM) (6. sem. 2+2+0).
Master akademske studije: Numerički metodi u telekomunikacijama* (TEL) (9. sem. 2+3+1), Fazi skupovi i logika* (UPS) (9. sem. 2+3+1), Numerička matematika* (UPS) (9. sem. 2+3+1), Diskretna mate¬matika* (EMT) (9. sem. 2+2+2), Numerička matematika* (EMT) (9. sem. 2+2+2), Verovatnoća i statistika* (EMT) (9. sem. 2+2+2), Numerički metodi* (EMT) (9. sem. 2+2+2), Fazi skupovi i logika* (EEN) (9. sem. 2+2+0) Geometrijsko modeliranje* (RII) (10. sem. 2+2+0), Furi¬jeova i vejvlet analiza* (RII) (10. sem. 2+2+0), Teorija grafova* (RII) (10. sem. 2+2+0).
Doktorske studije (Modul: Primenjena matematika):
I semestar: Teorija aproksimacija, Numerička linearna algebra, Numerička i simbolička matematika, Diskretna matematika, Matematički metodi optimizacije, Parcijalne diferencijalne jednačine u teorijskoj elektrotehnici.   II semestar: Geometrijsko modeliranje pomoću računara, Dinamički sistemi i haos, Analiza numeričkih algoritama, Simulacija industrijskih sistema, Matematički modeli u industriji, Teorija kodova i kriptografija, Intervalna matematika.

Zvezdica (*) na kraju naziva označava izborni predmet. Skraćenice naziva modula: EEN – Elektroenergetika; EMT - Elektronika i mikroprocesorska tehnika; EKM - Elektronske komponente i mikrosistemi; RII - Računarstvo i informatika; TEL – Telekomunikacije; UPS - Upravljanje sistemima.