Elektronika

Uvod

elektronika-svi

Po osnivanju Tehničkog fakulteta u Nišu nastavu iz oblasti elektronike izvodili su honorarni nastavnici, u najvećem broju sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Stvaranje sopstevnih kadrova na Katedri za elektroniku započeto je sredinom 60-ih godina prošlog veka, kada se na Odseku za elektroniku Tehničkog fakulteta u Nišu radilo i na osavremenjavanju nastavnih sadržaja prema tadašnjim tendencijama razvoja Elektronske industrije u Nišu. Prvi stalno zapošljeni na Katedri za elektroniku bili su asistenti izabrani 1966. godine iz prvih generacija diplomiranih studenata na Odseku za elektroniku Tehničkog fakulteta u Nišu. Prvi stalno zapošljeni nastavnik na Katedri, 1967. godine, bio je magistar Slobodan Lazović. Od tada se intezivirao naučnoistraživački rad stalno zapošljenih na Katedri za elektroniku, prvenstveno zahvaljujući nesebičnom angažovanju prof. dr Branka Rakovića, redovnog profesora Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Osnivanjem Elektronskog fakulteta, mesto šefa Katedre za elektroniku od profesora Rakovića preuzeo je Slobodan Lazović. Kao šef Katedre pun doprinos razvoju dao je kreiranjem kadrovske politike stvaranja sopstvenih kadrova. On je kao prvi doktor nauka na Katedri bio i rukovodilac prvog naučnoistraživačkog projekta Automatizacija rada u projektovanju telekomunikacionih električnih kola. Realizacijom tog projekta na Katedri za elektroniku objavljena su 62 naučna rada, od kojih je veliki broj bio u vodećim svetskim naučnim časopisima. Rad u vodećem svetskom naučnom časopisu bio je i uslov za odbranu doktorske disertacije. Kao mentor postavio ga je profesor Raković. Visoki kriterijumi za naučnoistraživački rad profesora Rakovića na Katedri za elektroniku pozitivno su uticali i na razvoj kadrova na drugim katedrama Elektronskog fakulteta. To je učinilo da se Elektronski fakultet veoma brzo afirmiše u svetskim naučnoistraživačkim krugovima. Brojni radovi iz oblasti projektovanja električnih telekomunikacionih filtara učinili su Rakovićevu školu projektovanja električnih telekomunikacionih filtara prepoznatljivom i visoko cenjenom u svetu. Profesor Raković je zatim uticao da se na Katedri za elektroniku radi i u drugim oblastima, kao što su impulsna elektronika,  linearna elektronika i tako dalje. Odbranjenim doktorskim disertacijama pod njegovim mentorstvom, sedamdesetih godina XX veka na Katedri za elektroniku formiran je sopstveni nastavnički i naučnoistraživački kadar. Time je već u drugoj polovini sedamdesetih godina započet prodor u novim naučnim oblastima: digitalna elektronika, projektovanje elektronskih kola, mikroprocesorska tehnika, radiotehnika, obrada signala. Daljim kadrovskim jačanjem Katedre za elektroniku od osamdesetih godina radi se i u naučnim oblastima: projektovanje namenskih mikroračunarskih sistema, energijska elektronika, sistemi za rad u realnom vremenu, digitalna obrada signala, elektronske komunikacione mreže, termovizija, RF elektronika, projektovanje sistema na čipu, održivo projektovanje, obnovljivi izvori energije.  
Kao što je Elektronska industrija u Nišu doprinela stvaranju Elektronskog fakulteta u Nišu, nastavnici i saradnici Katedre za elektroniku dali su osamdesetih godina veliki doprinos istraživačko-razvojnom radu u Elektronskoj industriji, a posebno u Istraživačko-razvojnom institutu Elektronske industrije u Nišu.
Uz neprestano osavremenjavanje nastavnih sadržaja prema trendovima razvoja elektronike, veliki izazov je unapređivanje nastavnog procesa korišćenjem multimedijalne tehnologije, koja prati zahteve savremenog društva. Katedra se stara da pruži bazična znanja iz elektronike svim studentima elektrotehnike. U okviru studijskog programa Elektronika i mikroprocesorska tehnika studentima svih nivoa pruža se mogućnost usmeravanja prema znanjima koja se odnose na projektovanje i primenu elektronskih kola, uređaja i sistema.
Atraktivne su grupe izbornih predmeta za oblasti: projektovanje integrisanih kola i sistema, mikroprocesorska tehnika, projektovanje embedded sistema, multimedijalne tehnologije, energijska elektronika, elektronika u medicini, digitalna obrada signala.

Više podataka o katedri za Elektroniku možete naći na: link

Predmeti

Po aktuelnim akreditovanim studijskim programima Katedra za elektroniku svojim nastavnicima i saradnicima realizuje veći broj predmeta, i to na:
Doktorskim akademskim studijama 9 na prvoj i 14 na drugoj godini studija;
Master akademskim studijama 2 obavezna i 14 izbornih;
Osnovnim akademskim studijama 14 obaveznih i 50 izbornih;
Osnovnim strukovnim studijama 2 obavezna i 14 izbornih.