Математика

Увод

matematika-svi

Електронски одсек Техничког факултета прераста у Електронски факултет у Нишу 1968. године. Од јесени 1969. године формира се заједничка Катедра за математику Електронског факултета и Електротехничког факултета у Београду, чији је шеф у то време био професор Драгослав С. Митриновић. У наставу из математичких предмета на Електронском факултету 1969. године укључени су београдски наставници: др Петар М. Васић и др Радован Р. Јанић, као и асистент Иван Б. Лацковић, дипл. мат. Две године касније, 1971. године, у наставу се укључује и др Добрило Ђ. Тошић из Београда, а нишки део Катедре добија још два асистента у радном односу, Жарка М. Митровића, дипл. мат. и Градимира В. Миловановића, дипл. инж.  Од 1975. године нишки део Катедре за мате¬ма-тику се осамостаљује и за шефа добија доцента др Радосава Ж. Ђорђевића, који ће касније бити продекан, а потом декан Електронског факултета и проректор Универзитета у Нишу.
Сва поменута имена дала су, осим у настави, свој изузетан допринос у развоју млађих кадрова. Такође, кроз своје управне функције и укупно деловање допринели су успостављању критеријума и односа унутар академског живота Факултета и Универзитета у Нишу. Немерљив је допринос професора Митриновића, нарочито у почетном периоду развоја Факултета, а и касније, у процесу формирања квалитетних научних кадрова, који су значили отварање перспектива Факултету и Катедри. Ти кадрови ће надаље бити носиоци развоја Катедре за математику Електронског факултета, која ће са својим професорима постати препознатљива на простору Југославије и ван ње. Резултати из области примењене математике учинили су да се говори о Нишкој школи примењене (нумеричке) математике и Нишкој школи интервалне математике.
Осим наставе, на Катедри је од оснивања негован интензиван научни рад. Број публикованих научних и стручних радова у овом полувековном периоду није нажалост могуће прецизно утврдити. Према доступним подацима, чланови  Катедре су аутори или коаутори преко 700 научних радова, 50 стручних радова, 100 уџбеника, 60 помоћних уџбеника, 15 монографија, 40 поглавља у монографијама и преко 70 публикација и радова усмерених на популаризацију математике. Пројекти републичког министарства науке, као и више страних пројеката, на којима Катeдра за математику учествује, омогућили су остваривање значајних научних резултата: Математика са применама (1986-1990), Савремени проблеми у математици (1991-1995) Паралелно и дистрибуирано израчунавање (1991-1995), Пројектовање високопоузданих система (1994-1997), Системи за аквизицију и надгледање индустријских и стамбених објеката (1997-2000), Методи и модели у теоријској, примењеној и индустријској математици (1996-2000), Паралелни алгоритми у линеарној алгебри (2001-2004), Паралелни алгоритми у дискретној математици (2005-2010), Нумеричко решавање и анализа нелинеарних једначина (2006-2010), Детерминистичка и стохастичка стабилност механичких система (2006-2010).
Професори Катедре за математику су чланови редакција реномираних страних и домаћих часописа: Journal of Computational and Applied Mathematics, Applied Mathematics and Computations (Elsevier), Reliable Computing, Journal of Applied Mathematics,  Journal of Mathematics and Computer Sciences, Applicable Analysis and Discrete Mathematics, Novi Sad Journal of Mathematics (М. Петковић), Chaos & Complexity Letters, Facta Universitatis,  series: Mathematics and Informatics (Љ. Коцић), Journal of Technical Sciences and Mathematics (К. Митровица), Neural, Parallel and Scientific Computing (И. Миловановић). Професори М. Петковић, Љ. Коцић и Игор Миловановић активно сарађују са реферативним часописима, пишући приказе за Mathematical Review и Zentralblatt für Mathematik.
Сем тога, многа важна научна и стручна удружења, као што су American Mathematical Society, GAMM Society, Југословенско друштво за примењену и индустријску математику (YUPIM), Mathematical Association of America, Научно друштво Србије, New York Academy of Science итд., за своје чланове имају наставнике и сараднике Катедре. Професор М. Петковић је члан Научног друштва Србије, New York Academy of Science, American Mathematical Society, GAMM Society и Mathematical Association of America.
Стручни и научни развој чланова Катедре прати најбоље традиције домаће и светске математике, а пре свега примењене математике, која се одувек неговала на Катедри (Нишка школа нумеричке математике и Нишка школа интервалне математике). Значај примењене математике је двоструки. Прво, она је непресушни извор нових интригантних про¬блема из којих се развијају нове области од којих се неке гаје на Катедри: интервалне методе, паралелни алгоритми, нумеричка математика високе тачности, моделирање визуелне реалности, фрактална геометрија и анализа, теорија хаоса итд. Затим, она представља значајану залиху педагошких ресурса коју наставници и сарадници непосредно користе у свом раду са студентима. На тај начин се математичка теорија спаја са праксом у најбољем могућем облику, приступачном и студентима лако разумљивом.

Предмети

Данас је број математичких предмета повећан, у складу са специфичностима појединих студијских програма и модула, док је садржај знатно растерећен и ослобођен, пре свега, гломазне теоријске подлоге. На тај начин су формирани програми који прате савремени тренд разумљивости, оперативности и алгоритамске применљивости појединих математичких целина. Акредитовани математички предмети на Електронском факултету су следећи :
Струковне студије: Математика (1. сем. 2+2+0), Математички методи* (4. сем. 2+1+1)
Основне академске студијe: Математика I (1. сем. 3+3+0), Математика II (2. сем., 3+3+0), Математика III (ЕЕН, ЕМТ, ЕКМ, ТЕЛ, УПС) (3. сем. 3+2+1), Математички методи у рачунарству (РИИ) (3. сем. 3+2+1), Дискретна математика (РИИ) (4. сем. 2+2+0), Математика IV (ТЕЛ) (4. сем. 2+2+1), Мате¬матички методи* (УПС) (4. сем. 2+2+0), Операциона истраживања* (УПС) (4. сем. 2+2+0), Вероватноћа и статистика* (УПС) (4. сем. 2+2+1), Дискретна математика* (УПС) (4. сем. 2+2+1), Фоуријеова и вејвлет анализа* (ЕМТ) (4. сем. 2+2+1), Нумеричка анализа* (ЕЕН) (7. сем. 2+2+1), Вероватноћа и статистика* (ЕКМ) (6. сем. 2+2+0), Нумеричка анализа парцијалних диф. једначина* (ЕКМ) (6. сем. 2+2+0).
Мастер академске студије: Нумерички методи у телекомуникацијама* (ТЕЛ) (9. сем. 2+3+1), Фази скупови и логика* (УПС) (9. сем. 2+3+1), Нумеричка математика* (УПС) (9. сем. 2+3+1), Дискретна мате¬матика* (ЕМТ) (9. сем. 2+2+2), Нумеричка математика* (ЕМТ) (9. сем. 2+2+2), Вероватноћа и статистика* (ЕМТ) (9. сем. 2+2+2), Нумерички методи* (ЕМТ) (9. сем. 2+2+2), Фази скупови и логика* (ЕЕН) (9. сем. 2+2+0) Геометријско моделирање* (РИИ) (10. сем. 2+2+0), Фури¬јеова и вејвлет анализа* (РИИ) (10. сем. 2+2+0), Теорија графова* (РИИ) (10. сем. 2+2+0).
Доктoрске студије (Модул: Примењена математика):
I семестар: Теорија апроксимација, Нумеричка линеарна алгебра, Нумеричка и симболичка математика, Дискретна математика, Математички методи oптимизације, Парцијалне диференцијалне једначине у теоријској електротехници.   II семестар: Геометријско моделирање помоћу рачунара, Динамички системи и хаос, Анализа нумеричких алгоритама, Симулација индустријских система, Математички модели у индустрији, Теорија кодова и криптографија, Интервална математика.

Звездица (*) на крају назива означава изборни предмет. Скраћенице назива модула: ЕЕН – Електроенергетика; ЕМТ - Електроника и микропроцесорска техника; ЕКМ - Електронске компоненте и микросистеми; РИИ - Рачунарство и информатика; ТЕЛ – Телекомуникације; УПС - Управљање системима.

Koнтакт

Адреса: Александра Медведева 14, 18000 Ниш

Тел: +381 (18) 529-105

Факс: +381 (18) 588-399

e-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

ПИБ: 100232259

Текући рачун: 840-1721666-89