Електроника

Увод

elektronika-svi

По оснивању Техничког факултета у Нишу наставу из области електронике изводили су хонорарни наставници, у највећем броју са Електротехничког факултета у Београду. Стварање сопстевних кадрова на Катедри за електронику започето је средином 60-их година прошлог века, када се на Одсеку за електронику Техничког факултета у Нишу радило и на осавремењавању наставних садржаја према тадашњим тенденцијама развоја Електронске индустрије у Нишу. Први стално запошљени на Катедри за електронику били су асистенти изабрани 1966. године из првих генерација дипломираних студената на Одсеку за електронику Техничког факултета у Нишу. Први стално запошљени наставник на Катедри, 1967. године, био је магистар Слободан Лазовић. Од тада се интезивирао научноистраживачки рад стално запошљених на Катедри за електронику, првенствено захваљујући несебичном ангажовању проф. др Бранка Раковића, редовног професора Електротехничког факултета у Београду.
Оснивањем Електронског факултета, место шефа Катедре за електронику од професора Раковића преузео је Слободан Лазовић. Као шеф Катедре пун допринос развоју дао је креирањем кадровске политике стварања сопствених кадрова. Он је као први доктор наука на Катедри био и руководилац првог научноистраживачког пројекта Аутоматизација рада у пројектовању телекомуникационих електричних кола. Реализацијом тог пројекта на Катедри за електронику објављена су 62 научна рада, од којих је велики број био у водећим светским научним часописима. Рад у водећем светском научном часопису био је и услов за одбрану докторске дисертације. Као ментор поставио га је професор Раковић. Високи критеријуми за научноистраживачки рад професора Раковића на Катедри за електронику позитивно су утицали и на развој кадрова на другим катедрама Електронског факултета. То је учинило да се Електронски факултет веома брзо афирмише у светским научноистраживачким круговима. Бројни радови из области пројектовања електричних телекомуникационих филтара учинили су Раковићеву школу пројектовања електричних телекомуникационих филтара препознатљивом и високо цењеном у свету. Професор Раковић је затим утицао да се на Катедри за електронику ради и у другим областима, као што су импулсна електроника,  линеарна електроника и тако даље. Одбрањеним докторским дисертацијама под његовим менторством, седамдесетих година XX века на Катедри за електронику формиран је сопствени наставнички и научноистраживачки кадар. Тиме је већ у другој половини седамдесетих година започет продор у новим научним областима: дигитална електроника, пројектовање електронских кола, микропроцесорска техника, радиотехника, обрада сигнала. Даљим кадровским јачањем Катедре за електронику од осамдесетих година ради се и у научним областима: пројектовање наменских микрорачунарских система, енергијска електроника, системи за рад у реалном времену, дигитална обрада сигнала, електронске комуникационе мреже, термовизија, RF електроника, пројектовање система на чипу, одрживо пројектовање, обновљиви извори енергије.  
Као што је Електронска индустрија у Нишу допринела стварању Електронског факултета у Нишу, наставници и сарадници Катедре за електронику дали су осамдесетих година велики допринос истраживачко-развојном раду у Електронској индустрији, а посебно у Истраживачко-развојном институту Електронске индустрије у Нишу.
Уз непрестано осавремењавање наставних садржаја према трендовима развоја електронике, велики изазов је унапређивање наставног процеса коришћењем мултимедијалне технологије, која прати захтеве савременог друштва. Катедра се стара да пружи базична знања из електронике свим студентима електротехнике. У оквиру студијског програма Електроника и микропроцесорска техника студентима свих нивоа пружа се могућност усмеравања према знањима која се односе на пројектовање и примену електронских кола, уређаја и система.
Атрактивне су групе изборних предмета за области: пројектовање интегрисаних кола и система, микропроцесорска техника, пројектовање embedded система, мултимедијалне технологије, енергијскa електроникa, електроникa у медицини, дигиталнa обрадa сигнала.

Више података о катедри за Eлектронику можете наћи на: link

Актуелни наставници и сарадници

Др Бранислав Петровић, редовни професор
Др Властимир Павловић, редовни професор
Др Горан Љ. Ђорђевић, редовни професор
Др Драгиша Миловановић, редовни професор
Др Милун Јевтић, редовни професор
Др Предраг Петковић, редовни професор
Др Драган Манчић, редовни професор
Др Горан Јовановић, ванредни професор
Др Саша Николић, доцент
Др Татјана Николић, доцент
Др Миона Андрејевић-Стошовић, доцент
Др Миљана Милић, асистент
Др Срђан Ђорђевић, асистент
Др Бојан Јовановић, асистент
Др Горан Станчић, доцент

Др Милица Јовановић, асистент
Мр Марко Димитријевић, асистент
Мр Сандра Ђошић, асистент
Мр Борисав Јовановић, асистент
Мр Горан Николић, асистент приправник
дипл. инж. Дејан Мирковић, асистент
дипл. инж. Игор Јовановић, асистент
дипл. инж. Никола Стојановић, наставник вештина
дипл. инж. Стевица Цветковић, сарадник у настави
Владан Костић, лаборант

 

Професори у пензији

 

Др Ванчо Литовски

Др Милан Радмановић

Др Миле Стојчев

Др Милунка Дамњановић

Предмети

По актуелним акредитованим студијским програмима Катедра за електронику својим наставницима и сарадницима реализује већи број предмета, и то на:
Докторским академским студијама 9 на првој и 14 на другој години студија;
Мастер академским студијама 2 обавезна и 14 изборних;
Основним академским студијама 14 обавезних и 50 изборних;
Основним струковним студијама 2 обавезна и 14 изборних.

Лабораторије

Лабораторије при катедри за Електронику: опширније.

Koнтакт

Адреса: Александра Медведева 14, 18000 Ниш

Тел: +381 (18) 529-105

Факс: +381 (18) 588-399

e-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

ПИБ: 100232259

Текући рачун: 840-1721666-89